Marketing
Opsesija
Sve je počelo kada se Seamus preselio u drugu školu…od tada se moj život pretvorio u noćnu moru…
Ne samo zato što se Seamus preselio nego od tog tjedna počele su mi se događati čudne stvari. Prvo sam bila potištena zbog njega jer je otišao i dali smo jedno drugome obećanja da ćemo održavati vezu na daljinu i da nećemo izlaziti s drugima…
Ipak počele su se događati čudne stvari otkako je Tom posjetio Hogwarts i dao mi dnevnik na čuvanje…dnevnik sam sakrila i čekala njegove upute koje mi je trebao poslati pismom jer ne može se više uvlačiti u Hogwarts…
Prošlo je tjedan dana i ništa mi nije stizalo osim Jackovih pisma da je dobro i da se dobro snalazi na poslu (radi u ministarstvu)…
Prva vijest koja je bila poprilično potresna je da je nestala naša profesorica iz Travarstva i da smo dobili novog profesora…nitko nije znao što bi joj se moglo dogoditi, ali kolale su glasine da je ubijena i da se slučaj još istražuje…
Kada smo ušli u staklenik sve djevojke su duboko uzdahnule kada su ugledale novog profesora. Bio je mlad i zgodan i sve nas je pozorno promatrao kad smo ušli…
Predstavio se i zatim nas je počeo prozivati, a kad je prozvao moje ime zagledao mi se u oči…nikad se nisam lošije osjećala…kao da me nešto zapeklo, zaboljelo…zatim je nastavio prozivati dalje…i na Agathi se dulje zadržao, ali se ona nije lecnula…
Taj sat nismo ništa posebno radili. Rekao nam je riječ dvije o profesorici, pa o načinu na koji on radi, na kraju je pitao jeli ima u ovome razredu glavnog prefekta i ako ima neka glavni prefekt ustane…ustala sam i nisam mogla, a da ne primijetim da su me prošli lagani trnci…
„Možeš li mi molim te ponoviti svoje ime?“-obratio mi se.
„Keira Riddle“-odgovorila sam.
„Pošto si ti glavna prefektica dužnost ti je da ostaneš poslije nastave i pomogneš mi pospremiti staklenik. Ravnatelj je tako odredio jer učenici su postali poprilično neuredni. Jel to u redu?“
„Da, naravno“-odgovorila sam, ali imala sam osjećaj kao da nije u redu…nešto mi je bilo tako čudno…
I tako sam ostajala pomoći pospremiti staklenik, nismo previše razgovarali…ali jednom kad sam spremala posude u vitrinu prišao mi je sleđa i upitao me: „Znaš li što su opsesije Keira?“
Ništa nisam odgovorila samo sam drhtavo uzdahnula. On je nastavio: „Opsesije su opasne, ali ne možemo bez njih. To su naše želje koje ne možemo obuzdati, to je vatra koju moramo održavati da ne bi izgorili…opsesije su samo igra koju moramo igrati ako ne želimo da nas proždire…opsesije nas čine slabima...opsesije su otrov…“
Dotaknuo mi je ruku koja je bila tako ledena, okrenula sam se prema njemu, a on me poljubio, a ja sam uzvratila poljubac…usne su mu bile kao vatra koja me je opekla …od tog trenutka sam znala da sam prodala dušu vragu…
Post je objavljen 16.11.2006. u 12:54 sati.