Marketing
istina o zečevima
njofra
šime
Ustvari oni i nisu zečevi nego patuljasti kuniči. Ali mi ih zovemo zečevi, i neka tako i ostane. A sve je započelo zahvaljujući hrčku...Koji je bio naš prvi kučni ljubimac, i nije dugo živio. Pa smo mi bili jako tužni i nabavili drugog, pa trećeg. Tako nekako u to vrijeme došla je kod nas nečakinja iz ZG-a , koja se oduševila dlakavim prijateljeem. Kad se vratila doma neprestano je molila svoju mamu, moju sestru, da i njoj kupi to malo čupavo stvorenje. Moja sis upoznata sa patnjom , koju smo mi svako malo proživljavali, a opet želeći udovoljit svojoj malađoj, skupi neke informacije o životnom vijeku zečeva i donese odluku. I dobili su Šimu. On je bio glavna faca i centar svijeta, kako smo mi iz Dalmacije dolazili gore ,kod njih, i mi smo se zaljubili u tog uhatog zvrka. Pa ne mogu Purgeri nikako biti bolji od nas Dalmoša! Jel tako? Tili smo i mi imati konja (zeca )za trku! Ma ,u stvari Šime nam se toliko uvuka pod kožu, da nam je falio. Pripreme su trajale nekoliko mjeseci. Čekalo se da završi lito. U međuvremenu se kupila čiba (kavez) i to u ZG-u, jer su cijene znatno niže, i sve šta ide uz to. Pojilica, sijeno, posuda za hranu, wc posuda, žalo za,taj isti,wc. Pripremili smo ražanj, za 500,00 kn, a zeca još nema. Završilo lito, mala se vratila sa litovanja i otišle smo u prvu butigu i... Ugledale ga, mali crni sa bilom flekom oko vrata. Čeka je baš nas. Veselju nije bilo kraja. Šime je već tad ima godinu dana. Piškio se i kakio, na točno predviđeno mjesto, imao je svoje male dnevne rituale, mazio se i skakao veselo po stanu. A naš Njofra...Sve suprotno od toga. Nije se mazio, nije veselo skakutao, a piškio i kakio je! i to svugdi. Kreveti su mu bili najdraže mjesto za obavljanje svih nužda. Grozno.Pokušavale smo ga naučiti di šta i kako triba radit, al on ka za dišpet neće. Bile smo očajne. Već sam pomišljala da ga dam u zološki vrt, jer u Splitu u zološkom i ima samo zečeva i koja patka, guska i štatigajaznam. Svi su Šimu više volili. Jer, bio je pristojan, mazan, divan. Pravi Zagrebački gospodinčić, a Njofra divlji i neobuzdani Dalmatinac. Skužila sam, da ima potrebu obilježavat teritori, ka da je pas. Nisu mi virovali. Govorili su mi da ga mi jednostavno neznamo odgojit. Kad se sve to promijenilo neznam. Ali od jednom i Njofra je skužio čemu služi žalo u njegovom wc-u. Međutim i dalje ga je bio loš glas. Približilo se lito. I dica su tribala otić na litovanje. Dobro dok smo mi još u stanovima. Ali di sa našim kučnim ljubimcima kad se i mi odlučimo prepustit ljetnim užicima? Baka i dide su dali zeleno svjetlo da dovedemo i svoje zečiće. E to je trebao biti njihov prvi susret. Pa sad povlačeći pararelu, u našim rodbinskim odnosima, i oni su trebali biti brača ili bar prvi rođaci.Njofra je stigao par dana prije. Svojim, dalmatinskim , šarmom uspio je neutralizirati, već prije stečenu predrasudu o svom bahatom i nepristojnom ponašanju. Čekali smo Šimu. Došao je!Doček je bio prvoklasan, zdjelice pune voća i povrća i za desert, vitaminske čokoladice s okusom jogurta... Da se Šime lakše prilagodi. Njofra se okupao i uredio, odriza nokte. Ma nije on neki seljačina...Sreli su se prvi put.Nekima će to ostati truma do kraja života! Taj susret je bio za pamčenje! Šime je stajao u kutu, Njofra ga je pomirisao i... nečete virovat počeo skakat na njega!!!Ma ne ,nije Njofra peder, nego je Šime Šima!Odma su ih razdvojili, pod izlikom da se takve stvari ne smiju radit u familji. Par dana nismo ni razgovarali.Pale su teške rići. Baka i dide su pokušavali smirit situaciju. Šima je živila na katu, Njofra doli. Danima je pokušavao doći do nje. Al prošla ga je volja, ipak je on ponosni dalmatinac ,i posvetio se drugim užicima. U Splitu je naš curu. I puno je voli. Šta ne znaći da sljedeće lito neće imat neku avanturicu i sa Šimom, red je da ipak sve ostane u familji.
Post je objavljen 15.11.2006. u 21:21 sati.