Marketing
NE ŽELIM BITI BABAROGA
Noć, predivna je, ko bi reko da sam je se nekad bojala, danas funkcioniram jedino u mraku...
noć, tako je spokojna...
mir, nema nikog, ko zna možda se budi neki asocijalizam u meni...
užasmno sam umorna, ne znam od čega, jel to neispavanost,neka viroza il sam jednostavno pukla...
imala sam nedavno dojam ko da je neš puklo u meni, ko u crtičima kad trpiši trpiš i onda očekuješ da će lik eksplodirat al u biti ne bude nišda, sam pukne jedna žilica i onda tišina...
fali mi vremena, fale mi ljudi...
volim kad nakon dugog vremena sretnem starog nekog starog prijaelj, onak neočekivano, to me jako razveseli
, i zato sam sad
kak sam ljena, počinjem se divit svojoj ljenosti, danas sam se zato smrzavala 25min, pa ko je ovdje
kak se stvari mjenjaju, ljudi, ja se mjenjam, ponekad samu sebe znam začudit...
al ljudi, svi ljudi su čudaci, to je strašno, i počinju me živcirat, najviše to kaj ne kuže, jednostavno ne kuže kaj očeš reć,pa u kojem svijetu vi živite,do kakvih uvreda treba doć da vam dođe u glavu...
dali se bojite visine, ja ju obožavam, voli stajat uz rub i osječat kak mi prolaze trnci kroz noge... volim taj osječaj, vidiš sve, sve je tako malo nadohvat ruke...
svjetla svjetle u daljini... zagreb živi... nevjerojatno kolkko ti se može provuči kroz kožu,možete si zamislit kak to zvuči kad spličanin govori kaj, ja nisam do danas...
oču da pada snjeg...
rekla sam da želim jest pizzu i čekala me kad sam došla doma...
čini se da je majčinski instinkt puno veći neg kaj mislimo...
dosta
poz, vidjamo se
Post je objavljen 13.11.2006. u 23:45 sati.