Marketing
Tebi - od mene
Ti misliš da sam mudra?
Zavisi s koje strane posmatraš.
Ne mene.
Svijet.
(Ali, hvala ti, znači mi mnogo)
A što da ti ja kažem?
Pa da opravdam svoju mudrost.
Sve što ti mogu pričati je moj život.
Kako sam ja to.
Onda davno.
I ne tako mudra.
Sve je klišej.
Slušaj srce, i te fore...
A, ima nešto u tome.
U tome kad slušaš.
Moj dečko i ja, bili smo si dečko i ja punih, tako, šest- sedam godina.
Toliko mi je zapravo trebalo da shvatim.
Lažem.
Toliko mi je trebalo da probam sve drugo.
A on je bio taj-mudri.
I pustio me je da odlazim, okrećem leđa, lomim čaše, plešem po stolu, da sanjam cigane
(vidim, opet je u modi), pustio je svašta...
Studiranje u drugom gradu, putovanja bliža i daleka, zaluđenosti svim i svačim.
I svakim.
U tom sam se periodu zaljubila, onako- do smrti jako, bar tri-četiri puta.
Zaljubljena, ej...da znaš samo kako. Na kraj svijeta, ako treba i te fore (opet)
U snovima sam već odgajala njihovu djecu, gradila kuće, mijenjala prebivališta..
Baš nekako tada nastaje čuvena tatina rečenica:
- Ma reci mi, molim te: vijekovima narodi imaju tendenciju da s istoka putuju prema zapadu. Zašto ti moraš obratno?
(Zabrinut do kostiju)
A moj je dečko promatrao sa strane.
(Tada nije bilo mobitela. Ni maila. I bolje da nije.)
I sad dolazi rasplet.
Njega ću prešutjeti.
Danas:
Moj dečko i ja vraćamo se doma s posla negdje cca oko 18.00.h.
Sin ide na trening (danas prvi put na nešto, ne smijem još reći što)
zove me na mobitel:
- Mama kad ćete vi doći?
- Zašto?
- Pa htio bih vas vidjeti bar malo prije nego idem.
- Evo nas, za pet minuta.
Ulazimo u kuću
Kćer zadovoljna što joj brat ide nekamo i napušta njen prostor
- A vi ste već doma?
Kako to misliš-govorio je moj pogled.
Naravno da znam kako misli, ali moraš uputiti taj pogled.
Moraš, reda radi
Sjetim se ja ponekad one trojice-četvorice...
Ima tako nekih pjesama koje ih vrate u misli.
Pa mislim na njih ne više od par minuta, a često i puno kraće.
Neke blage misli
Ne izazovu pomutnju ni nemir. Ništa baš.
Ali u jedno sam sigurna:
Da sam s jednim od njih, zidala, rodila, promijenila prebivalište
Danas bi patila k'o zvijer da se sjetim mog dečka...
I srušila bi sve mostove i brane
(mada mi i danas baš nije jasno kako brana funkcionira i gdje je najslabija, pa da se ruši!)
Našla bih načina kako da mu dođem i da mu se vratim
Zato jer sam njegova.
A to ti nema veze za zaljubljenošću.
Možeš se zaljubiti pet puta godišnje
(mogu i ja, nisam još za bacit!)
Ali voliš samo jednog.
A koji je taj...
To ti piše tamo u raspletu.
Ne mom... tvom raspletu.
Pronađi ga.
Samo budi strpljiva i blaga prema sebi.
E..i da: poslušaj srce, ali nemoj slušati ono što viče i urla izvana, već nastoj čuti ono što ti šapuće iznutra..
ljubac draga!
Post je objavljen 13.11.2006. u 20:28 sati.