Marketing
Ha! Našla sam 5 kuna u džepu od hlača, znači vratila sam se s 15 kuna!
Ne, ne, ne in charge, tu iluziju sam odavno izgubila, nego samo da znam što se zbiva. Volim znati što se zbiva.
Moj prezgodni frizer danas...Pustio je kosu. Ful me gleda i licka i obilazi... ah... Skoro sam zaspala u jednom trenutku. Odnosno u 2 trenutka.
Sinoć došla sva ubijena kući, jela kebap (ha!), oprala robu i gledala Ime ruže. Da nisam čitala ne bih ništa skužila, ne bih bila u stanju.
Sutra idem demonstrirat'.
Sad idem u kino. Neću moć gledati Kućanice.
Nešto sam htjela reći. Što sam htjela reći?
Imam cijeli dan u glavi Hey Biti. I nemam baterije AAA, trebaju mi za stick.
A, da! Super cura u vlaku, iz Ri i znam je i samo smo se pogledale i rekle "Dal' da pitam...?" "Nemoj pitat" "Neću pitat" i pričale o faxu i samokompliciranjima do Ljubljane.
Skriptu nisam ni takla i baš mi je bilo žao kad sam išla na fax ali sad, kad sam vidjela da mi pročitano ne bi nimalo koristilo mi više nije žao.
Bila je u suknji, izgleda strože ali nije. Uspjela sam ispustiti jedan zvuk i pomaknuti ruku ali onda je opet onaj grozan tip 
nastavio srat o srpskohrvatskom i Tuđmanu (jedna od rijetkih tema o kojima ipak nešto znam...) i nisam došla do riječi. kad jednom želim sudjelovati na nastavi onda ne mogu.
Dal radi knjižnica? Idem vidjeti da li radi knjižnica.
Kaže mama da je bilo grozno na Sonjinom rođendanu, mogu mislit. Žao mi je samo zbog fine hrane.
Post je objavljen 13.11.2006. u 20:08 sati.