..Pitam se...
..Da li se ljudi uistinu menjaju ili,u biti,samo s vremenom pokažu svoje pravo lice!?
Nekada ne možemo verovati da osobu koju znamo celi svoj život,uopšte ne poznajemo.
Čudna smo mi bića. Sami sebe uspemo iznenaditi svojim postupcima.
Može se dogoditi da uradimo nešta,ne razmišljajući da li je to u redu ili nije.
Nazvala bih to nekim "životinjskim instinktom" u nama.
..Mislim da se ljudi sve manje posvećuju razvoju svoje duše,
građenju sebe kao osobe..a sve bitnije su im samo materijalne stvari.
Rađamo se sa mogućnošću razlikovanja dobra od zla.
Na nama je da odaberemo kojim putem želimo poći.
..Znati i razumeti nije isto. Svako može znati gde je pogrešio,ali pitanje je
da li je on toga zaista svestan!? A svestan je onda kakda to odluči i promeniti.
Malo je ljudi koji to i učine. Nije to baš tako lako. Treba imati karaktera i promeniti neke
loše navike na koje smo već godinama navikli.
..Takva sam osoba da nikada ne pravim predrasude i svakome pružam šansu da pokaže
svoje pravo "JA"! Verujem da svako ima mogućnost za promene.
Koliko puta sami sebe poželimo promeniti. Mrzimo onaj osećaj nemoćnosti u sebi,kada
shvatimo da nešta nije u redu,ali jednostavno ne možemo protiv sebe.
Onda pustimo razum i srce da se bore,dok mi stojimo negde sa strane i promatramo tu bitku,
iščekjući ko će biti pobednik. Znam da ste skoro svi to doživeli stotinama puta.
Zar vas to ne umara? Mene doista da! Stvarno se događa da me umara biti čovek...
Post je objavljen 13.11.2006. u 15:00 sati.