Ima dana kada pomisliš da si pukla.
Pogledaš svijet oko sebe i zaključiš, da ja sam luda.
Baš kao i oni.
Odakle mi pravo da pomislim da nisam luda...Da sam bolja, da sam iznad toga.
Ne, ne mislim to.
Mislim da sam luda.Baš kao i svijet oko mene.
Pričaju moji za stolom (zaprepašteni) kako je lik od dvadeset i nešto godina ušao u kafić i upucao bogtepitakolikoljudi.
Moja reakcija : podrugljivi podsmjeh
Njihova reakcija na moju reakciju: Nije smišno! Kako možeš tako... ( zaprepašteni pogledi )
Mislim...Jebote, daj stani malo. Ja bi sad tu trebala plakat i naricat nad njihovom sudbinom.
To je ko da mi kažete da je mačku udrilo auto i da ja krenen cvilit. Sad pomišljate nešto tipa, koji je tebi kurac curo, smrt mačke nije isto ka smrt čovika, etc. Kurac nije. Ovaj svit je lud, poremećen, izopačen.
I da. U pravu sam. Danas je ista stvar udavit mačku i ubit par ljudi. Pogledajte malo, ljudi se stalno kolju. Da se svaki put iznervirat kad se par luđaka poubija...pih.
Enivej.To je samo primjer.Svit je otiša k vragu u svakom pogledu. A ja...skupa s njim.
Post je objavljen 12.11.2006. u 15:27 sati.