Marketing
.. take it away I never had it anyway... take it away and everything wiLL be okay ...
di su nestale sve one gluposti koje sam nekad znala raditi? di je sad to? di su svi oni moji dugi postovi? di mi je osmijeh? zakaj ga nema tak dugo i zakaj je prečesto onak.. na silu? zakaj se više ne mogu smijati ko nekad? ah... neću da se ovaj post pretvori u onaj prethodni, tj. onaj prije toga.. onaj sa tisuću zašto. iako.. mogla bih se ja pitati još mnogo toga. mogla bih al neću. eto, za pisanje ovog posta nadahnul me jedan lik s kojim sam se sad nedavno počela komentirat. on se pital zakaj je sve tak isto. zakaj svaki dan ide v školu, dođe doma, najede se, ide učiti i zaćas spavati ( ne znam dal bas tak al ugl, u tom smislu). pitam se i ja zakaj je tak sve isto. ja bih voljela kad bih mi se bar jedan dan promjenil. kad nebi bar jedno jutro ustala, najela se, prosurfala po netu, odišla si ponoviti nekaj, a onda u školu. kaj tam? sranje iz dana u dan. kak se god trudim sve mi dođe na isto pa sam zato već odavno odustala. jednostavno nemam volje. nemam volje za ničim. pod odmorima sve češće sam sjedim/ležim u/na klupi kad mi se neda izać na hodnik i gledat one face koje sam bulje v mene i imaju stotinu komentara na moj izgled, ponašanje. ne razumijem. imaju li ti ljudi svoj život? oke, znam. ponekad je život nekog drugog možda zanimljiviji ali ne baš toliko. zakaj ja? zakaj u mene gledaju? zakaj se jednostavno ne okrenu proć kad prođem kraj njih. bilo bi puno lakše. i za mene i za njih. ne bi imali sve moje brige na pameti. uf.. možda bi im mogla biti čak i zahvalna kaj to rade. bar se ne mučim sama sa sobom. bar imam nekoga koga beje moj život... al neću ja to. ja oču samo te dvije- tri frendice (onak prave i iskrene) kojima se mogu povjeriti i kojim mogu vjerovati, a ne cijelu školu za vratom. eh! neki vele da sam si to sama izvela al vjerujem da oni drugi kuže u čem je problem ovdje. neko se zaželio popularnosti.. oke, nebum sad opet o tome jer mislim da se vam neda stalno isto čitat. ma možda se meni to sam čini. možda mi se tak čini jer imam toliko problema v toj maloj glavi pa mi se čini da me svi zbog toga onak ispod oka promatraju. mah, ne znaju oni da curu v koju gledaju iz dana u dan love oni isti grčevi straha u trbuhu kad se malo zamisli i pogleda u svoj život. možda se svima njima čini da imam sve kaj hoću al ipak... kad bi bar na jedan dan bili ja.. ah! kad bih ja bar na jedan dan bila neko drugi. neko tko mirno šeta i uvijek je nasmijan. kad bih samo mogla. bar na trenutak bi sve nestalo. uh.. sve bi dala za jedan dan u kojem bi sve bilo onak, fantastično.
i da, znam da sam rekla da nebum više pisala ovaj blog. e pa, ovak.. pokušavam već nekoliko dana napravit novi al mi se nikak neda.. već kliknem tak na "kreiraj svoj blog", al si predomislim. mislim da je to zato kaj sam se previše vezala za ovaj pa mi ga je teško ostavit tak .. jadnog. bez teksta. ah. bude bolje. bude i ovaj blog jednom umrl jer svemu dođe kraj.. he he he... koja sam ja..
i da, napredak u ljubavi... hehehe.. mislim da se zaljubljujem.. ponovno.. kulj 
btw. pozdrav svim MartiniMa i MartinaMa (TiniKa 
).. sretan imendan... pazite kolko alkohola konzumirate i sve to... blablabla.. ma u biti, napijte se do kraja ... buahaha...
Post je objavljen 11.11.2006. u 21:30 sati.