U jednom svetu koji je u suštini lažan — istinitost bi bila neprirodna sklonost: ona bi jedino imala smisla kao sredstvo da se dostigne veći stepen lažnosti. Da bi se mogao izmisliti svet istine i bića, morao bi se najpre stvoriti neko ko je istinit (pod pretpostavkom da on veruje u svoju »istinitost«).
Prost, proziran, bez kontradikcije sa samim sobom, trajan, uvek sebi ravan, bez grešaka, naglih promena, prikrivenosti, oblika: tako čovek poima svet bića kao »Boga« po svojoj slici.
Da bi istinitost bila mogućna, mora cela sfera u kojoj se čovek kreće biti vrlo uredna, mala i ugledna: dobit mora u svakom pogledu biti na strani onoga ko je veran istini. — Laž, trikovi, pretvaranje moraju izazivati čuđenje...
Fridrih Niče
Post je objavljen 11.11.2006. u 03:23 sati.