Ne odlučujem se na rez koji
može biti gladak i
bez tragova koje vuče za sobom.
Nikad, unatoč spretnosti kojom
baratam žiletima.
Njima skidam dijelove sebe koji izrastaju
kao kvrgavi oblaci kad nahrupi ciklona
Nešto poput imitacije života,
živim neke dane skrivena od obećanja
da ću biti poput drugih.
U polučučnju nadvijena nad agavom
čekam vremenski skok u paperjastu
srž sreće, a nikako da svoja urasla stopala
izvučem iz cirusa i kumulusa koji
natapaju vrtove.
U daljini padaju ptice, kolutavci prave
svoj zadnji salto.
Uska mi je koža,
mokri su mi pokreti,
a duša slana titra na 100mhz-a.
Post je objavljen 09.11.2006. u 21:22 sati.