Marketing
big biznis sa big F*
Ma slička vam sve govori...Kombinacija lijenosti i umora je najgora stvar ...A meni se na glavu ponovno svalila hrpa toga, ne toliko fizički koliko briga...
I uz to mi se TAKO JEBENO NIŠTA NEDA RADITI da to nije normalno!
Baš ništa... samo bi spavala, gledala tv, jela, prčkala po netu...Ništa mi se neda... Neda mi se ni telefonirati... Na poslu šutim u svom čošku, dok me nitko niš ne pita - dobro je, jer apsolutno ništa, ali baš ništa mi se neda.
Zanimacija su mi tračevi, časopisi i čokolade.
Valjda to tako mora biti...Valjda čovjek dođe do određene granice i onda malo prolupa.
Naime, zadnjih desetak dana na poslu su počeli agresivniji pritisci da prijeđem na drugi odjel... A ja se svako jutro sve teže natjeram da se pojavim na poslu...
Već skoro dva mjeseca osjećam ja neko ispipavanje terena, tipa šta ti misliš i bla bla... Al ja sam do sad uspjela izbjeći konkretno pitanje, do sad sam uspjela da se moje meni sad ne odgovara prelaziti i posluša... Onda su povisili ponudu, bolje da kažem mamac... Pala je nekakva neformalna ponuda za direktorsko mjesto... Kao, ja sam se iskazala do sada, pa sam eto trenutno ja osoba od povjerenja... I tako... Do sad su to sve bile priče, ali prije koji dan me THE Gazda osobno naručio na razgovor...A njemu se ne može reći ne. I čula sam da ima neku novu poziciju za mene... U sektoru o kojem pojma nemam, a trenutno me ne zanima učenje... Boli me glava i duša i tijelo od novih spoznaja... Ne znam kako ću biti nadređena hrpi svojih prijatelja, direktno bič božji osobi koja znade moje intimne stvari...
A mojoj sestri i mom dragom kad sam im rekla šta mi se izgleda sprema, u okicama su se zavrtili novčići, a meni je išlo na povraćanje... Jer tako nešto sam radila. Jer znam šta me čeka. Jer moja prijateljica, koja je taj posao radila dok nije završila na sedativima, zna zašto mi je rekla da mi ne bi bila u koži, i dvadeset minuta kukala a jadna ti, kako češ sad....
I zato sam bila bezobrazna... rekla sam - LOVA, LOVA I LOVA. Nikakva čast, nikakve to je ulaganje u budućnost spike, to ti je prilika.... Ništa to više ne pušim jer jedan dan kad shvatite da ste 3 tjedna radili bez iti jednog slobodnog dana i to po 12,14,16 satii ... Jedino lova vas može spriječiti da ne puknete.
Dakle, bezobrazno i bahato sam lupila da tražim povećanje plaće koje je veće od prosječne hrvatske plaće. Ak već žele sve moje rupe, e pa neka plate!
Pa ćemo vidjet. Razmišljaju već 4 dana. A meni se okreće želudac... Ne zato jer želim taj posao, ako me odbiju i ostave ovdje gdje jesam, meni je dobro... Lovica mi je ok, imam svoj mir, i to mi paše. Ali ak me sa sadašnjim novcima drmnu na novi posao...
Onda ovaj cucak gore bude izgledao čilo i veselo naspram onog kak ću ja izgledat za mjesec dana!
Post je objavljen 09.11.2006. u 20:02 sati.