Umorna od zivciranja, glava me boli od gledanja u kompjuter. Vec se dobro osjeca da cu dobit i to me nervira, htjela sam nesto prije nego sto dodje, ali cini se da ce priroda odraditi svoje, moda i prijevremeno ovaj mjesec, samo da mene zajebe.
Pih, koja me paranoja hvata. Prekjucer sam mislila da su kompjuteri protiv mene, danas je vec priroda.
A sta, nisam ja kriva.
Prekjucer me prvo izdao moj kompjuter.
Prvo mislim da mu je otisao cd citac ili kako se to vec zove jer ne cita cd-e. Misli da je prazan. Da bude bolje imala sam nesto za isplotati sa tri cd-a. To sam sredila tako da sam skinula podatke sa cd-a na drugom kompu i prebacila na svoj preko javnog, a onda da to ne bi bilo sve od njega, komp je odlucio da neke nacrte ne zeli plotati i to pokazivao demonstrativnim gasenjem AutoCad-a svaki put kad bi probala tu divnu radnju. Na kraju sam i neke nacrte plotala s drugog kompa.
Mislivsi da je to to, vec vracajuci se doma, svratih u Konzum. Htjedoh izvagati kostice, kad ono vaga ne radi. Rekoh boli me briga idem na drugu, a kad tamo ni druga ne radi. Rekla je teta prodavacica da se sve sblesiralo. Ok. Cekam. Gasi vagu. Pali vagu. Sest baba ispred mene. Ok. Cekam. Vazem, sedma baba mi se smajhla o dupe. Hmm. Da je musko osamarila bi ju. Mrzim dodirivari strane ljude. Okrenem se, pitam, biste li mi dali da malo disem? Baba ni makac. Razbijesnjela ko Mad Max prilazim mami i vicem kako bi htjela prebit babu. Mama se slaze s tim.
Odlazim po kruh. I tamo je red. Majka opet odlazi, ovaj put do cajeva. Ja cekam. Cekam zato sto su i tamo vage zblesirane. Od kad nak je i kruh nakodovima, nema sto druge nego cekati. Taman sam, konacno na redu, kad li neka zenska iza mene narucuje kruh. Osinem ju pogledom. S mislju UBIT CU TE. Zena je odmah reagirala tekstom, ja sam mislila da vi vec dobivate. Totalno luda, vec poprilicno glasno komentiram da nije bed, ako se ovako nastavi ja cu do noci stajati tu u redu. Eventualno mozda dodjem i prije ako nikog nece biti kod kruha. Na to prodavacica ipak pita sto bi ja. Rekoh TO i pokazem na kruh neznanog imena koji je lezao ispred mene.
Opet vicuci priblizavam se mami. Ono sto je ispalo iz mojih usta bilo je totalno jadno jer sam se tako i osjecala. Rekoh: Majko kakvu si me to rodila da svaka susa moze proci ispred mene dok ja cekam u redu. Ta recenica ima i dublji znacaj jer me prije par mjeseci s blagajne izgurala jedna zenska. Bilo je poprilicno smijesno za vidjeti moju facu kad se to dogodilo. Bio je i kolega s posla sa mnom u ducanu i nije mogao vjerovati.
Nego da se vratimo u Konzum. Pobacale smo u kolica sto smo namjeravale i krenule prema blagajni. Izbor blagajne? Katastrofalan. Znate li koliko je glupo imati poprilicno puna kolikca i traku koja ima 2 m i ne radi. Prvo izbacite sve van i onda vam teta na blagajni kaze da bi trebali sve premjestati dok ona cekira. Neka. Nije bad. Kisobran koji sam odabrala nije imao barcode, ok idem po drugi 200 m udaljen kisobran. Jedno od 4 pive koje sam uzela jedna je prazna (jebeni twist off) i da bukovaca je imala rivu sifru ali to je sredjeno jer je teta imala biljeznicu s povrcem i nepravilnost je ispravljena.
Mozda je paranoja, ali po meni je opravdana. Idem sad doma. Spavat. Lijepit slike. Kaj got.
Pozdrav.
Post je objavljen 09.11.2006. u 15:01 sati.