Marketing
S obzirom na zadovoljavajuć broj komentara ostavljenih u prošlom postu i na ne predug i ne prekratak period od prošlog posta smatram da je vrijeme za novi post. Ili nešto nalik tome.
Koliko god se stvari činile nerješivima i bezizlaznima, uspjela sam.
Prebrodila sam to.
No, nećemo sad o meni.
Prije no što išta pametno (khm) napišem, želim samo upozoriti ostale na predug period koji im je prošao od prošlog post (jan, posta!!). I da, Mema ja ne mogu ostavljati komentare na tvom blogu, nešto mi šteka.
Dobro. Sada nešto pametno.
Shvatila sam da sam zapustila Malog princa. I zato sam ga pročitala još dva puta.
Da ne zaboravim. Ne mislim na knjigu, mislim na prave vrijednosti.
Zato ću vam dati jedan citat. Zapamtite ga.
I dat ću vam jedan ulomak. I njega zapamtite. Promislite. Zahvaljujem.
"Samo srcem se dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo..."
"Vrijeme koje sam utrošio na svoju ružu čine je tako posebnom..."
"Izgledat će kao da sam mrtav, a to neće biti istina... To će biti kao stara napuštena ljuštura. Stare ljušture nisu ništa tužno..."
"Dobar dan, reče mali princ. Dobar dan, reče trgovac. To je bio trgovac savršenih pilula koje gase žeđ. Čovjek proguta jednu tjedno i ne osjeća više potrebu da pije. Zašto to prodaješ? upita mali princ. To je velika ušteda u vremenu, reče trgovac. Stručnjaci su izračunali. Čovjek uštedi pedeset tri minute tjedno. A šta radi za tih pedeset tri minute? Radi što god želi... »Kada bih ja imao, reče u sebi mali princ, kad bih ja imao slobodne pedeset tri minute, uputio bih se sasvim lagano nekom izvoru...«"
Post je objavljen 09.11.2006. u 11:00 sati.