Bila sam toliko preplašena otkrićem da sam se na mrtvo zaljubila u čovjeka kojeg ne poznajem. Nisam bila u stanju jesti, spavati…samo vidim tu pojavu u tami što se tako zavodljivo smiješi…i poludim!!!
A onda mi se smilovao. Niti najmanje nisam očekivala da bi mi Fantom poslao pismo!
Pismo koje je donijela neobična crna sova, za koje je bila dodana crvena ruža…ajme…divno!
˝Draga Anna!
Nisam očekivao da će me se toliko dojmiti susret s tobom. Volio bih se naći s tobom. Još večeras. U vrtu iza Durmstranga. Čekat ću te i znam da ćeš doći.
F.˝
Nisam mogla odoljeti…baš kao da je znao da ću dođi. U deset minuta prije ponoći navukla sam ogrtač na sebe i izašla iz spavaonice(provjerila sam, svi su spavali). Vrt je bio posve tih, prepun crvenih i žutih ruža…osjećala sam užasnu nestrpljivost sve dok mi netko nije prišao s leđa i tiho rekao:
-Pakao nije mjesto, to je stanje uma i tijela. Pakao je opsesija…s glasom, licem…s imenom…
-Ti…-šapnula sam i okrenula se. Zapravo, bio je lijep. Barem ona polovina lica koju nije skrivala maska. Divne crne oči, osmijeh…uf…
-Ti si taj pakao.-dodala sam. Uhvatio me za ruku, stavljajući svoj dlan na moj:
-Dakle, znao sam, nisi mogla odoljeti i ne vidjeti Fantoma.
-Ne.-odgovorila sam iskreno, izvukavši ruku iz toplog i blagog stiska-Zanima me tko si.
-O,-nasmiješio mi se-ubrzo ćeš saznati…a sada dođi. Idemo izvan granica škole.
-Zašto?-uplašila sam se načas. Što ako otme i mene?
-Samo u malu šetnju.-rekao je.
Iskreno, bila mi je jako ugodna ta šetnja. Uglavnom smo razgovarali o meni i Lari, no Fantomove osobnosti i prava imena nisam se usudila pitati. Na kraju smo odlučili-da ćemo se i sutra vidjeti u isto vrijeme.
Kada sam se vratila u spavaonicu već je prošlo pola dva. Lara me dočekala u naslonjaču u društvenoj prostoriji:
-Gdje si bila? Ajme, kako sam se zabrinula za tebe…
-Ma ok sam. Izašla sam van, trebalo mi je zraka. Brinem se zbog Lare.
Lara me samo sumnjičavo pogledala(je li tada nešto vidjela u mojim očima, ne znam) i otišle smo na spavanje. Svi su već spavali-zadnjih dana smo svi krepani…
* * *
-Ej…-Viktor me napao za doručkom-Ideš u subotu gledati dvoboj? Mislim, mi se ne natječemo, ali…ipak je to Dualetski klub…
-Ma, Viktore, ne da mi se.-rekla sam, pokušavajući ga se otarasiti. Odjednom mi je bio tako dosadan.
-Ovaj, ok.-zbunjeno je rekao. Jadničak. Jadnik. Budala. Glupan! Kako ne kužiš da te ne mogu smisliti, a?!!!
Cijeli dan provela sam učeći. Za čudo, imala sam fantastičnu koncentraciju i pamćenje, čak sam uspješno izvela par kletvi koje smo učili. Rosa je bila tmurna(što je značilo da još nije otkrila gdje je Lara). Ja sam se kajala što sam joj spomenula Fantoma…a kada sam se sjetila njega, sjetila sam se da imamo sastanak. I svi problemi su nestali…
* * *
Deset do ponoći. Uzela sam ogrtač. Pomirisala crvenu ružu koju mi je sinoć dao. Opojan, divan miris.
Izašla iz dvorca. Iza ugla…vrt. Stajao je i gledao u mjesečinu, koja mu je obasjavala lice i masku…opet sam se otopila od dragosti.
-Hej…-rekla sam.
-Drago mi je da si stigla.-poljubio mi je ruku. Osjetila sam da crvenim, no nimalo me nije bilo sram zbog toga.
Šetnja. Još jedna crvena ruža.
-Dakle, sutra, isto mjesto, isto vrijeme…zar ne?-rekao je.
-Oh, da…-rekla sam zatečeno. Htjela sam još biti s njim…dugo.
A onda se to dogodilo. To…to…to divno…jednostavno se dogodio. Dugi, romantični, blaženi poljubac.
Činilo se da su dani prošli kada mu konačno nisam rekla:
-Čuj…volim te.
U tom trenutku u obližnjem grmu nešto se pomaknulo. Iz grma je izašla visoka prilika. Naježila sam se i vrisnula.
-O, ne…-dahnula sam.
Bio je to Viktor Krum. Glavom, bradom i čarobnim štapićem koji je držao uperenu u Fantoma. Mojeg Fantoma, kojeg sam voljela…
IZ IDUĆEG POSTA:
Nisam mogla vjerovati.
-Lujiza?-djevojka se okrenula prema meni.
-Molim? Oprosti, nešto si rekla?-cura je očigledno bila zbunjena.
Tada sam shvatila-bila sam glupa, tako glupa! To nije bila Lujiza! Bila je to njezina kći koja joj je trebala oduzeti moći!
P.S. Svakako odite na Institut Durmstrang i komentirajte Amandin post...i tko želi može nam se priključiti u pisanju priče...pozzz...
Post je objavljen 07.11.2006. u 13:30 sati.