Ima jedna zalipljena u nas na zidu iznad stola u kuzini. Anja je proucava dok jede, tako da je nekidan dosla doma sva ponosna kako je jedina u razredu znala nabrojat sve kontinente.
Uz nju, i Vanja ponesto nauci. Tako svaki dan dok rucajemo utvrdjuje gradivo - skoci na noge, jarne se priko stola i upre prstom u Papuu New Guineu, uz ponosni uzvik: "Ovde se papaju ljudi!"
Toliko o prvim spoznajama vezano za kartu svijeta.
A nekidan smo se vracali s karatea i prolazili kraj CVS-a, butige isprid koje ima jedno usamljeno veliko stablo ispod kojeg uvik sidimo u ladu kad je lipo vrime. Pogleda ona u stablo u prolazu i stade, sva zacudjena, pa upre prstom u stablo i uzvikne pitanje: "A zasto ovde pola ima a pola nema?"
Gledam ja o cemu ona to prica, pogledam u pravcu prstica, kad ono stablo dopola celavo, nije jos svo lisce ispalo.
Dobro kaze. Pola ima a pola nema.
Jos jedna baza, sad sam se sitila.
Nekidan smo negdi isli, malo dalje nego inace, i ja pitam nju ocu uzimat kolica. Ona malo promisli, pa odgovori: "Ajmo ic nogama".
I tako nije isla kolima, nije vise mala beba, vec moze duze ic nogama.
A ja, u kojoj sam fazi trenutno, drugi put kad kupim gljive za rucak recu Peri da kuvam Agaricus Bisporus.
Post je objavljen 06.11.2006. u 23:01 sati.