Trenutno raspoloženje: polusretan sam
Razlog: pa, sretan bi bio u potpunosti kad nebi bio opsjednut opet s nekim glumcem koji glumi vampira... Opeeeet. Prije par mjeseci to je bio Stuart, od kojeg sam odustala jer mi nije odgovarao na mejlčeke. Oke, ovo niste čuli... Ja nikad, ali baš nikad nisam ni jednom glumcu slala mejlčeke... NIKAD... glup....
Volim ovakvo vrijeme. Volim i to kaj mogu nosit šal koji je jako čudan.
Ali ne kapu... a-a.. kapu stvarno ne volim...
Frustrira me...
Volim buljit kroz prozor. I pjevat tup-tup pjesmicu ( mislim da će ovo samo kreker skužit )...
Danas su mi se ljudi smijali jer nemam nokat... Ni na jednom prstu.. Dakle, nemam nokte... Ja si baš kompliciram život s ovakvim izražavanjem.... ugl, zaključili su da mi prst bez nokta izgleda ko neko svemirsko biće, i nacrtali su mu uši. Različite veličine... s markerom, tak da sam to morala imat cijeli dan...
Na pvt-u sam spavala s otvorenim očima i izmišljala sam gluposti...
Ostatka se dana baš ne sjećam.. znam samo da sam na kraju kupovala nekakve čarape, i išla pješice doma...
Doma sam opet buljila kroz prozor... s obzirom na to da mi je prozor stvarno visoko, i da mogu vidjet kroz njega samo ako se popnem na krefet, odlučio sam izumit visoku stolicu od hrpe jastuka iz ormara.
Bilo je jako ljuljajuče i bilo me strah. Ali sam uspjela sjedit tak 3 sata i razmišljat o svakakvim glupostima, dok se sve to skupa samnom nije razletilo po podu. Artičoka trenutno ima bolove u laktofima i koljenofima.... I ozljedio si je koljeno na krfaf način....
Artičoka više neće, ali stvarno neće izumljivati nikakve stolice.
Oke, a sad jednostavno moram spomenuti najglupljeg književnog lika svih vremena, Werthera... Uopće ne kužim koliko je poremećen morao biti taj Goethe kad je izumio tak glupog stfora.
Glupog, retardiranog i ubizovnog.
Toliko ga mrzim, da kad bi se snimio film po toj knjigi, dala bi Tomu Cruiseu glavnu ulogu... Buahahaha...
Da, ovaj, možda sam buljila u police s knjigama, i našla sam tu knjigu koja je onda pala i ozljedila mi nogu, pa se sad odfrustriravam... Možda...
Imam veliku potrebu pofarbat kosu u kričavo ljubičastu boju....
Za kraj, jako sam ponosan na svoju kolekciju različitih čarapa koju smatram svojom najvrijednijom imovinom... Ako mi se nešto dogodi, hoću da te čarape budu pokopane samnom... Nikom ih nedam u nasljedstvo. Nedam...
Zapravo, kad razmislim, ne želim biti pokopan. Želim postati pepelček koji će se onda staviti u čarape... e, da... to je bolje...
Pozdrafljam vas s uskličnikom ljubičaste boje...
Post je objavljen 06.11.2006. u 22:08 sati.