Marketing
MOJI, NJEGOVI, NJEGOVI, MOJI, NAŠI
Zar bi to bila ja kad se ne bi zbog nečega žalila? Hmmmmm, već znam vaš odgovor...
Al' moram... Mislim zanima me što će te vi reć na ovakvu temu (a mogu se samo nadati da njemu neće past na pamet svratit na blog!!!).
Sve veze prije bile su recimo neke baby veze. Cijelo to udvaranje obavili bismo ''na brzaka'', onda bi se odma ekipi hvalili da smo zajedno (a ne bismo tu osobu dobro ni poznavali), nakon par dana sljedilo bi držanje za rukice,a možda i kisiić(ali pazi rekla sam MOŽDA). A onda za par tjedana buuuuuuuuuuuuuuum. Nema veze, gotovo, prekid, plač, suze, brojni sms-ovi,propušteni pozivi, skriveni pogledi i namjere, ali nikad (čitaj APSOLUTNO NIKAD) za takve veze ne govoriš roditeljima . Sačuvaj Bože!
Al' ka šta vi svi dobro znate. Ja više nisam u takvoj vezi (i veza gore opisana nije morala bit jedna od mojih prošlih veza). Moja veza sada je ''ono'' nešto. Ne moram se udat za njega (mada ne bi bilo loše hahaha),ali sada osjećam nešto posebno, posebnu povezanost sa njim.
I ono od čega sam se najviše ježila, ono na što sam se najviše ''klela'' da neću napraviti učinila sam. Rekla mami...
Istina, prvo je provela par noći uplakana jer nije mogla vjerovati da njena kćer ima dečka (jer za druge nije znala, a i nije imala zašto jer su bIle (sad kad pogledam) bezveze). Onda ga je nazvala i rekla da je bolje da prekine s menom dok je na vrijeme jer vidi da sam se zbog ljubavi promijenila. Onda se pokajala pa to povukla. Pa nas prihvatila. Iako još uvijek ne može vjerovat da sam zaljubljena i da me netko ljubi i dodiruje pomirila se s time. Onda ga je upoznala i unatoč njegovoj tremi kada smo došli doma rekla je: ''Kćeri moja mali je sladak!'' Zadovoljno sam se smijala i pucala od zadovoljstva. I sad uvijek staje na njegovu stranu. Kao da joj ja nisam kćer. Neka, neka meni je to drago.
On je naravno muško, a oni kao to ne govore svojim starcima jer bi ih ovi cijelo vrijeme zezali. O.K., nisam forsirala iako mi je bilo krivo šta bi njegov otac tu i tamo neku drugu curu oslovio ''nevista'', a to naravno ne bi bilo tako da je čovik upoznat sa situacijom. Već ste upoznati s time da sam ljubomorna pa tako pretpostavljate da sam njemu koji put to natuknula, ali i sama pomisao da im kaže bi u meni izazvala (blago rečeno) strah. Tješila me pomisao da mu znam i seku i brata i oca (eto ''mamicu'' ne znam!)... Al da bi ''on'' doša do mene triba se malo i vozit, a i ima nekoliko mojih stvari koje nosi sa sobom cilo vrime, al ih zaboravi vratit, pa rođendanski pokloni koji su došli ''niotkud''. Nisu starci ludi... Skužili ga (kilometraža, moje stvari, moji pokloni)... I sad znaju da njihov ''sinčić'' ima ''neku tamo'', al iako me poznaju ne znaju tko sam...
E, sad.. U jednu ruku bolje da ne znaju koja sam jer bi me sto posto zezali i ''sumnjivo'' gledali, a u drugu ruku bilo bi lipo stat ponosno pokraj svoga momka (ne mislim sad žvalit ga pred svima, nego jednostavno stat) da se ne moraš okrećat oće ko šta skužit od njegovih. Mislim ipak bi bilo lipo kad bi znali. Šta znam možda bi bili ponosni jer nisam ni ja za bacit... O.K., ovo sad već prelazi u umišljenost. Vi znate da nisam takva pa ćete mi oprostit... Kužite da sam sad u dilemi, al opet nije do mene...
Al' evo koristim ovu prigodi da vam pokažem pjesmu koju sam jedan dan usput vdila na TV-u i već sam izgubila svaku nadu da ću je naći, al evo... Ljudi moji pisma je prva liga (a i spot isto). OBAVEZNO BACITE OKO NA SPOT i uživajte u pismi. Kladim se da bi volili zaplesat s svojim dragim uz ovu stvar. Pisma kaže ''Život ide dalje'', pa se tako ni vi ne dajte omest i pustite da život ide dalje. PuSa, ljubim Vas sve.
strong>
Post je objavljen 06.11.2006. u 13:40 sati.