Mrzim kad se nerviram bez razloga...još više mrzim kad se nerviram s razlogom.. mrzim kad osjećam neku mučninu iz nekog nepoznatog razloga...mrzim kad me sve smeta...mrzim kad se ne može samnom pričati...mrzim kad pobijesnim bez razloga..mrzim kad se ovako osijećam...mrzim današnji dan...
jučer je bilo sve tako savršeno...danas ne može biti gore...mrzim kad je ovako blesavo oblačno vrijeme...
mrzim kad zabrljam...al ono,stvarno zabrljam...
mrzim kad se neke stvari drugima toleriraju,a drugima ne...mrzim kad netko laže u lice...mrzim kad neko može lagati u lice...i mrzim sebe kad ne dignem glas protiv toga...
mrzim kad neki ˝imaju obraza˝ napraviti nešto što ja ne bi napravila...mada bi za mene bilo to bolje...al to ne napravim iz razloga što nije fer,što nije pošteno prema drugima...i na kraju mi se obije o glavu...
a opet još više mrzim kad i ja moram napraviti nešto što nije fer...izjeda me to....koliko god ishod bio povoljan, savjest me ne pušta na miru...do boli...e to zaista mrzim...
mrzim kad čujem da pravednost ne postoji,da su pravedni ljudi u biti glupi...i mrzim samu sebe kad to zaista i pomislim...mrzim samu sebe u onim trenutcima kad vidim kako se drugi izvlače iz gabule na lak način,kad ja pomislim zašto ne bi mogla i ja tako...mrzim onu ˝ako on može zašto ne bi mogla i ja˝...i onda to napravim...
a znam da to nije u redu..znam da sam tada gora od njih jer i sama mrzim to što radim...
ma mrzim ovaj dan...kola su krenula nizbrdo...
P.S. Jesam napisala da jaaako mrzim telefonske račune..?....e da, mrzim ih...
Post je objavljen 06.11.2006. u 11:59 sati.