Ode on kupit karte. Ja mu kažem da prvo vidi ako ima karata za 19.30 a ako nema neka kupi za 21.15.
On se vrati i kaže da je kupio za 21.15. Za 19.30 nije niti pitao. Ljubim ga.
I tako sam ja opet platila 25 kuna da bih spavala u kinu. Kao i prošli put. Pa dobro zar on još uvijek nije shvatio da sam ja dnevna kokoš a ne noćna ptica?
Enivej, idem u kino. Sutra ću napisat što sam sanjala.
Post je objavljen 04.11.2006. u 19:23 sati.