Danas na posao me sin nazove (inaće zove oko 200-tinjak puta dnevno),sav uplakan,jeca,rida i urliče tak da ga niš nerzumijem i pokušva mi nekaj reći,dok ga smirujem (prvo njega pa onda sebe jer neznam dal se potglal il..??),progovara:
Sin.: Mama jedan klinac mi je uzeo pred zgradom mobitel pa kad sam mu rekao da mi ga
Vrati razbio ga je u zid i sad jaaa neemam mooobitelll (šmrc,šmrc)!!!!
Pokušavam smiriti malog da bu sve uredu da prestane plakati i da kada majka dođe kući sve bumo sredili.
Dolazim doma,situacija je smirena uspjel je nekak to popravit,nije kak je bilo al šljaka.
Ispričal je tu priću o kak je bil vani s društvom,kak mu je Karlo uzel mobi i kad mu je rekao da mu vrati, Karlo ga je tresnul o zid i još mu je zaprijetio da mu je dužan deset kuna i da mu to mora vratiti.(To su djeca od 9-10 godina)
Nije prošo pola sata eto Karla sa škvadrom šeta oko našeg balkona,zaletim se ja van kad škvadra i Karlo bris.Nisam htjela popustiti već sam se dala u potjeru za njima,trčala sam ko da su me najbjesniji psi gonili al Karlo je bio brži od mene (nisam potrčala inaće već jedno duže razdoblje pa sam malo u komi), nakon jedno 200-tinjak metara raspala sam se koliko sam dugačka i teška,poderala traperice i koljena al sam uhvatila Karla.
Dovela sam malog u stan i počeo je razgovor , Karlo je sve priznao,razbio je mob i tražio je deset kuna al moli da ga nekažem starcima......
Prešla bi preko svega i oprostila dječaku al sam morala upoznati i vidjeti oca malog Karla jer je to djete vječito na ulici u bilo koje doba dana i noći možeš naletiti na Karla kako lunja ulicama Selčine.
Otišli smo kod tate garažu gdje popravlja televizore ispričali mu što se desilo te mu je Karlo prizna što je napravio da bi tata karlo rekao:
«Gospođo pa nećemo se sada svađati i raspravljati pa to su samo djeca»
Post je objavljen 02.11.2006. u 22:35 sati.