Prekjučer sam bila malo vani navečer te sam se lagano nacvrcala. Niš prestrašno, taman toliko da me lagano pere paranoja jer mislim da se sjećam svega što se dogodilo prije nego sam došla doma. To je naravno točno... sjećam se svega... ali obratiti pažnju na ovo "mislim da se sjećam..." te hence paranoja.
Dakle, bila sam vani. Bio mi je Dan D.
Najgore mi je ustvari to kaj dosta rijetko ostanem vani, a još rjeđe razgovaram s ljudima o biločemu osobnom, tako da kad se to ipak dogodi, onda svi "mudro" ustvrde da "to pričam zato kaj sam pijana" bez obzira ustvari koliko sam popila.
A onda se ja naravno totalno i izrazito iživciram oko toga, što obično završi nerazgovaranjem o osobnim stvarima i rezigniranim odlaskom doma.
Sve su to stvari o kojima bi ja razgovarala i kad sam trijezna.
Meni je to skroz jasno.
Ono kaj mi tek sad postaje jasno je to, da ostali ljudi ne misle da ja to govorim samo jer sam pijana, bi li oni uopće tada razgovarali samnom?!
Gaddemit... družim se s krivim ljudima.
Post je objavljen 02.11.2006. u 14:28 sati.