Nekoć sam bila dijete,
radovala se suncu,
voljela oblake,
slušala žubor rijeke...
A, danas...Bože,
odrasla, a ne čujem, ne vidim,
i ne radujem se darovima tvojim.
Zato, primi molitvu moju,
i probudi ono iskreno
djetinje srce,
koje se raduje,
i poskakuje,
na livadi obasjanoj suncem,
dok rijeka žubori,
u vrtu tvom Oče.
/R.L./
Post je objavljen 31.10.2006. u 22:25 sati.