ali to je ionako stvar drugih više nego mene..
uglavnom dobre stvari me plaše..optimizam mi ne leži valjda jer imam prevelika očekivanja u životu (odakle mi?)..ne želim se ureć (nisam praznovjerna osim ponekad)
aha zapravo se radi o poslu..
pa..pristojan je, ok, u redu,radim doma, dobra plaća,učim..
al kad znate da ste talentirani za nešto više i prosječnost vam ne paše ali nemate odakle počet?znate?ne?
fizički život predodređen za skrašavanje, kredite i mane koje ga dodatno otežavaju..
a jednostavno ne leži..
a san koji me svaki dan muči..san o tome da budem ono ko jesam..
iznad smeća koje moram bacit na putu gore i rizika od kojih imam puno za izgubit..
neću vas pitat koji bi nego koji ste odabrali?
znam da dosad nisam uspjevala dobit posao jer osim šta sam tražila na krivim mjestima nisam nikako mogla sakrit želju za nečim kreativnijim od sređivanja nečeg šta mi je jednostavno loše..
Ali..definitivno nemam para da radim ono šta želim, definitivno sam u krivom gradu za to, definitivni ne gazim ljude..
eto valjda cu morat sporijim putem..dok mi ne dopizdi..zasad je dobro..je li dobro dovoljno?
nemojmo zaboravit da sam rođena na isti datum ko ivana orleanska,šta god to značilo
Post je objavljen 31.10.2006. u 20:20 sati.