Ajde nek mi neko objasni ljudsku psihu, dam mu čokoladu! Katastrofa je kako te ljudi procjenjuju na osnovu nečeg tako površnog kao što je roba, muzika, financije i sl. Uzmimo za primjer izbor muzike, ono što me još i najviše nervira kad ti drugi po tome procjenjuju karakter.
Ja kažem nekome: „Slušam pop“. Svi se sablazne, gledaju me žalosno, kao „on jadan još nije ni otkrio pojam muzike“. Ja im kažem kako pod „pop“ ne podrazumijevam hrvatsku estradu jer tu ima svega samo ne popa ali niko ne želi slušat! Kad kažem da slušam pop-rock, kažu mi ljudi da ne serem jer tako nešto ne postoji. Dobro, pametniji popušta, stoga ušutim jer nemam živaca za svađu. Puštim si na mp3-ju u munjovozu rave (to sam tek nekidan otkrio i sviđa mi se), bakice me gledaju kao da sam pobjego s Vrapča, neke klinke se smijulje i upiru prstom! „Dobro“, kontam ja, „valjda ni to ne odgovara nekom stereotipu mladeži“. Frend mi preporuči neki metal bend, ja skinem par pjesama i čak mi se svide, stavim to na mp3 i puštim si, opet u munjovozu. Neki mulci me gledaju kao da im psujem mater, ženske me gledaju kao da sam pao s Jupitera, časna se sprema izvest egzorcizam! „E jebiga“, pomislih „pa zar mi na čelu piše IZROD ili što?“
Neka mi netko kaže što prase poput mene izvoli slušat, a da ne vrijeđam i sablažnjujem druge?? Mislim, i dalje ću ja kombinirat rave, neki lagani metal, pop, onaj jezivi gotički rock, tehno i klasičnu muziku jer mi se još uvijek živo jebe što mi netko kaže ali bi volio znat ŠTO bi ja to, po drugima, trebo slušat. Pop – sramota, rock – zastario, metal – ispadam freak, rave – licemjerno, klasika – pederasto... Što mi preostaje? Ivica i Marica za laku noć? Grimove bajke na cd-u? Ma dajte ljudi molim vas! Koga god pitam što slušat, svi navijaju za ono što ONI slušaju, a omalovažavaju ono što ja POKUŠAVAM shvatit. Kažem prijateljici kako trenutno slušam Pink, ona pretpostavi da ja režem žile za njom i namjeravam se udat za rozokosu fufu, proglasi me muzikalno retardiranim (u prenesenom smislu, Ifka, no hard feelings, ja sve volim hiperbolizirat!).
Ovo i pišem jer mi se upravo sve to dogodilo danas dok sam se sedmicom vraćo u Dubravu. Ljudi (mladi, tinejdžeri, tridesetogodišnjaci, oni „ukorak“ s muzikom) su me gledali i pitali se koji me racku potrefio u glavu kad slušam to što slušam! Užas, došlo mi je da ih sviju pošaljem u rodni kanal!
Gle fakat, mislio sam da mi tako nešto neće smetat ali mi ipak smeta. Zašto su svi tako agresivni kad se dovede u pitanje neki njihov trivijalni izbor poput muzike koju slušaju? I zašto je izbor muzike postao neka vrsta statusnog simbola? TO su samo PJESME i samo RAZONODA ljudi Božji, nema NIŠTA skriveno u izboru žanra, NISI manje vrijedan ako slušaš Pink ili neku fuficu, NITI si bog i batina ako slušaš Metallicu ili koga već!!! DAJTE TO VEĆ JEDNOM SHVATITE!!!! Meni će ozbiljno puknut film jedan dan i kad mi prvi put netko kaže posprdnim tonom „kako to možeš slušat“, padat će glave, ja vam kažem.
Evo, dokaz da se ljudi mijenjaju sam upravo ja! Do prije mjesec dana nisam mogao podnijeti rave ili metal ali nikad nisam nekome reko kako je manje vrijedan ili idiot što to sluša. Reko bi jedino da JA to ne volim, a ti voli i slušaj što tebi drago, samo me nemoj silovat da se „preobratim“ na tvoju muziku. Sada i sam počinjem slušat te stvari i uviđam da i nisu tako loše, da sam samo imo predrasude kao i svatko drugi. Ali činjenica jest da, što nam je mozak primitivniji, to češće napadamo ono što ne razumijemo!
Ali dosta sranja o tome, znam da niste navikli kad pišem nesarkastične misli, što ću vam ja kad ste ko narkići, ovisno samo o jednome! Evo, što se tiče novosti nema ih baš nešto previše. Izlazak vani je odgođen za utorak navečer i čak mislim otić, kontam, kad sam počeo s rušenjem predrasuda i starih navika, onda treba ići do kraja, zar ne? Bumo videli, ako se pokaže loše, uvijek postoji drugi put za reć ne! Prvi pravi kolokvij se događa u onaj tamo četvrtak, slijedeći tjedan. Molite za mene iako sumnjam da će biti problema, pitanja su mahom na zaokruživanje a ta su najbolja.
What else? Ifka mi je konačno otkrila adresu svog bloga tako da sad imam malo svježe krvi za zajebavat:) Vi ste se ljudi nešto ulijenili (osim Diluted koja žari i pali Mrežom), dajte si malo oduška, bit će vam lakše. Novost za one koji vole novosti: Keksy nam se možda pridruži u blogosferi za koji tjedan, imat ćemo još jednog člana za psihoanalizu stanja!
Od onog predviđanja kako ću možda dobit internet u sobu neće bit ništa, jebeni vip je studentima opet izašao u susret pa podigo pretplatu sa 150 na 300 kuna, hvala im najljepša, inače imam džeparac od milijunčić kuna, znate, Gates mi je kum, pa si mogu to priuštit! Ali neka, post nubila Phoebus, zar ne? Naći ću ja svome petku post, ne zvo se John Bez Terrae! A kad smo već kod imena, moram najavit da uskoro mijenjam nick (čim smislim novi). Možda to bude „Medo“, u čast novog prijateljstva s Miškom. Ali možda moj um smisli (opet) nešto perverzno na tu temu, ko zna! Mislim, Katarina Velika je prošli put bila katalizator, viđet ćemo što će potaknut mentalnu probavu ovaj put. Čekam inspiraciju (koje ovdje, fala Bogu, ne fali).
I tako, čekam ko luda Mare da dođe taj četvrtak i da opet počnu predavanja jer mi je u Dubravi veselo kao na sprovodu bake Marice, tako je zanimljivo da mi se čak ne da brojit poginule muhe na podu! Vrijeme si kratim puštajući si filmove koje sam pogledo xilijun puta, čitam stare postove svoje i tuđe i umirem od smijeha usred noći. Ali bolje to nego da ispuštam čudne zvukove kao cimer i njegova cura neku noć. Ni sami ne znate kako je stresno kad vi umirete od dosade, a u sobi do vas četrdesetogodišnjaci se drmaju ko zečevi! I to još kad imate auditivne pjesničke slike, nije ni malo lako!
Čovječe, neka raga ima bolji ljubavni život od mene (IKAKAV ljubavni život je bolji od moga, vjerujem da i papa ima bolji love life od mene!)! Nadam se da će koja purgerica past na ovaj sarkazam, krajnje je vrijeme da se i meni netko smiluje. Srećom pa sam veoma otvorena osoba pa mi nije teško upoznat nekoga :P ! I tako, dok čekam nemoguće, mogu se samo tješit spoznajom da desna ruka još ima snage za (ah, već vidim kako vam se roje odvratnoće po mozgićima, uh što vam to volim radit...) tipkat po tastaturi, ovaj blog je jedino što me drži da ne štrcnem u ludilo!
Eto, neću više kako stvari ne bi postale vlažnije od normale. Dosta je s ovim sranjem, idem se malo utapat u očaju, zatim prelazim na samosažaljevanje, prolazim tri faze odvajanja (poricanje, vrištanje, harakiri) i svršavam po čemeru. Takav je raspored za danas i sutra. Možda se prekosutra budem bolje osjećo. Nadam se da će se skupit normalna ekipa za utorak navečer, ali čisto sumnjam, sve mi to smrdi po etanolu. Čitamo se tamo neđe...
P.S. ZlicaOdOpaka, ako još čitaš, sorry što ti ne ostavljam komentare ali tvoji mi se postovi doimaju nekako predubokoumni za moj perverzni um, ne mogu skupit koncentraciju da dođem do kraja pa često odustanem na početku. Ali pojavit ću se kad-tad, obećajem. I hvala što me i ti trpiš...
Post je objavljen 31.10.2006. u 10:59 sati.