da napokon napišem nešto. Nije da nisam htjela nego kad sam napokon dobila komp
onda se nisam mogla spojiti na net. Do večeras. Aleluja! Najviše me smeta što sam se
potpuno izgubila tu na blogu.
Svi moji linkovi su mi na laptopu koji ne daje znakove života, a ja nemam para da ga popravim.
Kod mene se nikad ne mijenja previše stvari, ako se promijeni to bude nešto drastično.
Hvala Bogu, sve je ok.
Uglavnom, počela je nova godina na faksu i to čak tjedan dana prije nego što sam mislila,
to mi je bio veliki šok što samo pokazuje kako sam se previše opustila. Bilo je dobro prva
2 tjedna dok smo imali privremeni raspored. Mogu čak reći da mi je falio faks i obaveze.
Da, dok nije počeo;)
Ove godine, uz matematiku koju sam prebacila, imam negdje 15-16 drugih predmeta.
Na početku mi se činilo kao da su malo pretjerali, a sad kad imamo predavanja od ujutro
do navečer, čini mi se još više. Premda, priznajem, ima dosta zanimljivih predmeta koji
me zanimaju. Jedan od izbornih kolegija nam je organizacija zimovanja iz kojeg uopće
nemamo predavanje nego u 2.mjesecu idemo s klincima na zimovanje u Austriju na
7 dana. Mislim da tamo ne bi trebali imati previše posla, samo animacija navečer.
Hm, napominjem to se ja sad samo nadam. Ali moglo bi ispasti da klinci koje roditelji
šalju su razmaženi i naporni. Ali, dobro, i ja sam išla na skijanje kad sam išla u osnovnu
i ja nisam bila naporna i razmažena drugim nepoznatim ljudima. Ja sam naporna i
zahtjevna samo s ljudima koje volim;)
Sad mi je pala jedna grozna ideja na pamet. O horor nad hororima, samo ne to.
Ja sam išla na skijanje u višim razredima osnovne, 7-8.
Samo se nadam da neće biti klinke od 13-14 godina. Zašto? Dajte pogledajte te klinke,
šminkaju se napadno, oblače još napadnije, nose štikle i same su po sebi napadne po
ponašanju, rade stvari za koje ja nisam čula do svoje 17-18. Ok, ja sam bila šmokljanica
i nezainteresirana. Ok, naravno, to se ne odnosi na sve te mlade cure nego na one opisane,
to organski ne mogu podnjeti..
No, sad sam skrenula na tu temu, koja mi može biti neiscrpna. Ajmo rađe dalje.
Uglavnom, nakon onog položenog ispita iz psihologije bila sam gotova.
Tjedan dana prije toga, 18.9, meni i Dečku bila je 2. godišnjica.
U to smo vrijeme oboje imali završne ispite i nismo mogli proslaviti.
Bili smo se dogovorili za slijedeći tjedan ali me on zvao kod sebe i tamo
sam zaglibila na tjedan dana, ako je to slučajno uopće moguće. Tako da nismo
proslavili onako kako smo namjeravali, u resoranu. Ali, ne mogu reći da je bilo
loše, dapače. Uživali smo, kao drugi godišnji odmor samo bez ljubljenja u moru
i škorpiona. Samo hrpa hrane, anime, krevet i mi. Mislim da smo se oboje odmorili
od svega. Kad pomislim sad, mislim da ljeniji par od nas dvoje ne znam.
Mi smo većinom doma, gledamo komedije, anime i svašta, jedemo i ležimo.
A da, tu je i klizanje, tamo smo svaki vikend. Tu i tamo odemo u kino.
I mislim da nam to oboma paše.
Njemu je prije par vikenda bio rođendan, a meni će sad za manje od 2 tjedna.
Bliži mi se 21. godina.. Uf. Ja sam stala negdje na 18, još se uvijek zbunim kad me
netko pita za godine, još su uz to sve cure na faksu mlađe od mene pa se pogubim.
Ali fala Bogu da još uvijek izgledam mlađe pa obično i misle da imam 17-18.
A ni po ponašanju mi se ne bi reklo. Ajme kakvo sam ja dijete...
Evo to bi bilo ukratko. Imam ja još o čemu pisati, ovo je trebalo biti na brzinu ali
se nekako odužilo. Evo sad kada mi net radi obećajem biti ću tu češće.
Ispričavam se svima koji su dugo čekali da neš napišem. Pusa
btw, thundercat ja ne mogu otvorit tvoj blog. jesi mjenjala adresu ili nešto?
Ako jesi javi, neću ostat bez tebe;)
evo novi post, si zadovoljna?;)
Post je objavljen 30.10.2006. u 01:25 sati.