Marketing
PRIJATELJSTVO NAKON LJUBAVI
Evo mislim da je na novonastalu situaciju ovo najprikladniji nastavak. Dakle dragi moji čitatelji... Nakon mog Y kojeg smatram nekakvom mojom nesuđenom drugom polovicom, misleći da su se strasti slegle i došavši do nekakvog prividnog zaključka da je sve to možda ipak bila ljetna avantura, Hooligan se uputio u "Tovargrad" da bude moj frend. Nervoza je rasla svakim danom, misli su se rojile, situacije su se pokušale zamisliti i slijedile su pripreme na ponovno viđenje mog Y u totalno različitim okolnostima... Nisam se najbolje osjećala, živci su u subotu dosegnuli vrhunac. Tovarica je bez obzira na sve svoje najdraže BBB dečke odlučila dočekat kako i priliči jednoj Dalmatinki, gradele (doduše nije riba nego meso...), pome, žene, crno vino i dobro raspoloženje... 
Žene su dale sve od sebe, bile smo prave kuharice 
... Stigao mi Frend Y na večer, sit, nije se nadao da je Tovarica nekad vrijedna, nije ni okusio večeru... 
Nema veze, pojelo se, žene su se udavile u spizi hehehe... To smo kao htjele napravit iznenađenje kad im nismo rekle da radimo večeru, a u stvari smo znale ako im kažemo da će nam sve pojest.. 
No da ja malo skratim, kao što obično takve večeri bivaju utopili smo se u alkoholu... Ali doslovno utopili. 
Sve je počelo bezazleno s pivom, ali Ninin plan kako ušutkati Juđa je završio vrlo zanimljiv. Juđ čovjek od svojih 100-tinjak kila, ono čovik i po koji se ne prestaje kreveljit satima, je nakon nekoliko vodki redbull postao Deadbull 
. Doslovno... (šteta šta sad ne znam kako staviti slike na blog da Vam pokažem kako izgleda bik koji spava hehehe Deadbull...)! Dakle Juđ umro, Nina ga slijedi sa dolaskom iz sobe i izjavom: "Majo, brumala sam ti u sobi..."! Nina ovim putem još jednom VELIKO HVALA na tvojoj dobroj duši što si sama rješila sve jer ne znam kako bi to izgledalo da je netko drugi napravio 
. Zaboravih spomenuti da su nam iz Karlovca došla 3 dečka,Y, Deadbull i Karlovački bosanac (zanimljiva kombinacija 
) a dočekale su ih Tovarica i njenih 2 legendarne čubice (Nina i Goge od jučer specijalizirane za zapaliti vatru za gradele), jedna ludača (Mrla) i njena Pinky Winky teta. Čubice su pratile moj ritam alkoholiziranja, druge dvije su bile trijezne i izgledale kao su pogriješile tulum 
...
Sve je bilo 
LUDILO BRALE, dok alkohol nije počeo raditi svoje, dok nije vino počelo govoriti istinu... Iskre su frcale ali sam ih nekako kontrolirala čak sat vremena, i onda je počelo... Emocije su nahrupljivale kao lava, ono malo pomalo i šou program... Nisam se odavno isplakala zbog jebene sudbine, i nije mi žao suza, ža mi je večeri, rijetke su večeri s njim da ih sad trošim na suze i to sam pogriješila... Moram priznat oprali su me osjećaji za koje sam se nadala da su se bar malo smirili, smanjili, a kad ono opet sam na početku svoje mizerije... Plakao je i Y. Nije mu bilo lako. Nemojte mislit da je on skrivio moje suze... Skrivio ih je Život. Nismo mi krivi što smo se zavolili u krivom Životu... Trudila sam se kad sam isplakala ogorčenost i tugu, da sakrijem svoju želju u očima, ali ne čisto seksualnu želju, nego želju za njegovom toplinom, za njegovim dodirom, za njegovim usnama, za njim, za mojim Y, samo mojim... Joooooooooooooooooj.... Pogađate... Nisam uspila, i povukla sam se. Utekla sam u krevet, s potajnom nadom da će mi doći.. Čekala sam ga neko vrijeme, prestala sam plakat, sad sam se samo nadala... Iako sam znala da ne smijem, da smo mi FRENDOVI, koji se VOLIMO, nadala sam se... Zaspala sam u nadi... Probudila sam se s njegovim leđima pred očima, kraj mene. Y i ja u istom krevetu... I šta sam trebala? Okrenuti mu dupe i reći Noć prika? Drago mi je da te vidim...? Ili sam se trebala sklupčati kraj njega i tiho jecati u noći vapeći za njegovom toplinom? Ili sam trebala reći jebeš sve daj mi bar da te osjetim pa kako bilo, makar to bio samo sex...?
Ostavljam Vam da sami skontate što sam napravila... Ujutro sam se probudila s nekakvim olakšanjem... Bilo mi je nekako lakše kad sam shvatila da ga stvarno volim na jedan poseban način. Lipo je to kad znaš da si sposoban voljeti...
Malo sam se dala u preveliko i naširoko prepričavanje večeri, a nisam dotakla dovoljno bit... A to bi bilo dragi moji čitatelji i dragi moj Y da prijateljstvo nakon ljubavi, pogotovo ove naše ljubavi... NIJE MOGUĆE!!! O čemu mi uopće pričamo, kakvo prijateljstvo, kakva zajebancija... Kad me pogledaš želim te, kad se nasmiješ želim te, kad me zajebavaš želim te, kad te nema želim te... A ne mogu te imat... Onda te ne želim za prijatelja... Oprosti ali ne mogu glumit, ne mogu te ne želit, a ne mogu željet prijatelja.... Možda jednog dana... Možda budemo frendovi... Možda budemo ljubavnici... Možda se više nikad ne vidimo.... Možda... Sve je moguće... Ali baš sve... Osim naše ljubavi jer smo tako odlučili, iako iskreno , nisam sigurna da smo trebali tako kukavički odustat zbog jebenih 300 kilometara... Jer dragi Y... I sad te želim.
BALAŠEVIĆ: sve prave su ljubavi tužne...
POSTOJE U NAMA NEKE NEPREVODIVE DUBINE...
POSTOJE U NAMA NEKE STVARI NEPREVODIVE U RIJEČI...
VOLIO SAM JE TAKO LAKO A TAKO SAM TEŠKO TO ZNAO DA POKAŽEM...
Živili ljudi... Hvala što ste me saslušali, bol me prilično jede večeras, ali znam da već ujutro sviće novi dan... Post je objavljen 29.10.2006. u 22:06 sati.