Marketing
love hurts...
..subota večer je, a ja san doma...držite se kući aš će kamenje padat..
...još sinoć su se čak mama i tata čudili da zaš san doma...al čera definitivno nisan bila razpoložena...z jutra san bila va škole, zapolne šla na „homo si teć“ ili kako bi Maja rekla „homo si hodit“.
..i navečer na tečaj plesa..tako da san bila od ujuto od 7 od navečer do 10 v Reke, a doma san bila samo na uru vremena jist...nakon sega bila san previše iscrpljena za poć van...
..večeras san opet doma...počela me prat neka depresija (bila bin jako sretna da je to samo jebeni pms)...ne spametin se zadnje suboti kad san bila doma...
..bila san pasane dve na nastupeh od Cocktailsići...baš su legendarni.....opet će se nać neki Goran ki će pitat da ča ja hodin van samo kad Coktailsi nastupaju....uža ki put tako ispast, al ni....katastrofa...a baš su legendarni...lek za duh i telo...
..večeras san se zavalila ispred kompjutera, pišen blog i pijen moj omiljeni kakao z cimetun...
..baš san pisala va prethodnen poste kako se osjećan nekako ispunjeno....i dan...al neš mi fali....fali malo pažnji, nježnosti...ono neš ča se jubav zove...otejen samo lepu besedu, malo vremena za me...otejen „njega“ (neću imenovat...oni ki me poznaju, znat će o kemu je riječ)...
...sitnice mi trebaju da bin bila sretna, al i sitnice su dovoljne da me se totalno izbaci iz takta...
..nevjerojatno puno mi znači odgovor na poruku....kad ne dobijen odg, osjećan se nekako odbačeno, nepotrebno i mislin da štufujen...
...već jako dugo vremena skupljan hrabrosti da „mu“ pošajen jedan smsić (ni da ga prej nisan bombandirala s porukami), i kad napokon skupin tu hrabrost, on mi ne odgovara...zaš?.neman pojma...i zbog tega san ja oveh dan malo (prilično) u k**** i to se jako na mane vidi...ni voji za poć van niman...
...ne razumen kako nekemu more bit teško odvojit minutu za odgovorit na poruku nekemu kemu to puno znači....i još mi je teže razumet kako neki ne more nać malo, jako malo vremena za čut lepu besedu....ako me ne oteje, ok...prihvaćan to, al da bar oteje čut ča mu iman za reć...bilo bi mi 100put lagje....
...niman pravo bit jadna na njega, aš san imela puno priliki, al opet nisan imela hrabrosti...jadna san sama na se aš si dopustin da me to slomi...i tako već 2leta...i opet utjehu išćen va pisanju pjesam...i čišćenju(mama definitivno zna kad san u k****)..ne preostaje mi drugo nego nadat se....
..moj optimizam i racionalizam ovde ne pale...
..ipak je istina „što ne boli – to nije život..što ne prolazi – to nije sreća.“
..ne znan ča mi je prišlo da ren o ovemu pisat na bloge....piplsi help....ne znan više ča da delan...želin se samo zavuć nekamor i čekat da se ovo pasa...
Zar je voljeti grijeh?!?
Pada noć, vani gusta kiša lije
Vjetar već, žuto lišće mete s puta
Nestaje ljubav, dani su puni sjete
Oprosti mi, trebam te
Zar je voljeti grijeh
Ideš sam, u tišine skorih zima
Stariš već, sve od žena mora vina
More mi sruši, sve moje kule puste
Oprosti mi, želim te
Zar je voljeti grijeh
Kap po kap, dani nestali u moru
Kap po kap, ja sam pobjegla od svih
Izgubit ću se po svijetu, ako me ne voliš Ti
Pokaži meni put i nove snage daj
Tužne se rađaju misli
Niz lice klizi mi bol
Od mora ljubavi, ostala je samo sol
Idem sam, u tišine skorih zima
Starim već, sve od žena mora vina
More mi sruši, sve moje kule puste
Oprosti mi, želim te
Zar je voljeti grijeh
Kap po kap, dani nestali u moru
Kap po kap, ja sam pobjegla od svih
Izgubit ću se po svijetu, ako me ne voliš Ti
Pokaži meni put i nove snage daj
Tužne se rađaju misli
Niz lice klizi mi bol
Od mora ljubavi, ostala je samo sol....
LOVE HURTS!!
Post je objavljen 29.10.2006. u 01:18 sati.