Marketing
Lijepo vas molim da mi se obraćate sa VI... ma zezam se, ili možda ne, ma razmislit ću, ali svejedno sam ja bila u novinama...
Probudim se ja jučer oko 6 i po i onako pospana teturam po sobi
, tražeći obleku koju ću nosit
. Kad, odjednom, iznenada zazvoni mobitel, uzmem ga ja i vidim da me tata zove, a on je već bio na poslu, pa mi je bilo malo čudno zašto me zove
. Ali, eto, javim se ja, a on mi kaže, mrtav-hladan: "ej, Mone, jesi se probudila? Evo, kupija sam Večernji i izašla je vaša slika, baš vas puno ima!", A ja, neznam što bi od sreće, nisam mogla vjerovat, ta mi je vjest tako popravila dan, ništa ga više nije moglo usrat...
I ja odmah zovem Katarinu da joj prenesem novost, a ona onako pospano, kaže samo:"Dobro", pa nije mi bilo jasno kako je mogla biti tako hladna, pa i ona je bila u novinama... Ali seke, mama i baka su se baš obradovale i Andrijana se obradovala kad sam joj pokazala sliku, i frendovi isto i Silvija i Martina, sa Sofijom se nisam čula
... U novinama je pisalo da Široki očekuje 800 karatista iz Hrvatske i BiH
. Turnir je 18. studenog u dvorani na Pecari. U prošlu subotu smo išli u Klobuk na meč-trening. Ja sam u petak na večer išla spavati oko ponoći, a ustala sam oko pola šest
. Išle smo s Katarininom mamom u Široki. One su po mene naišle u 6 i po, jer je njena mama otvarala kiosk u 7 sati. Baš nam je bilo lijepo u Širokom. Ja sam zaljubljena u Široki
ili možda u nekog tko tamo živi..., tako bi htjela tamo živjeti. Kako je samo neodoljiva atmosfera u Širokom dok se polako budi u jesenskim jutrima. Tamo ljudi zrače, nekako posebno, ljudi su pristupačni
, a u glupim Grudama ljudi samo tračaju i ogovaraju. Široki je tako lijep, kako samo posebno miriše. Išle smo šetati, obilaziti trgovine, išle smo sve do Star športa, usput smo naišle i na mlade nogometaše Širokog, svi su baš preslatki. U 9 i po smo se vratile u kiosk, otišle kupit doručak, pojele
, presvukle se i otišle do dvorane u kojoj treniramo. Tamo smo došle prve, nismo htjele kasniti, jer je trener reka da moramo svi doći tamo u 10 sati, BEZ KAŠNJENJA. Mnogi su došli poslije 10, ali nema veze. Krenuli smo oko 10 i 15. Kad smo došli dolje, zaprepastili smo se
, našli smo neku rupčagu, koja je izgedala kao kakve štala. Svlačionica je bila tako mala, da bi čak i dvjema čačkalicama u njoj bilo tijesno. U mojoj i Katarininoj kategoriji su ostale samo neke cure sa smeđim pojasom, tako da smo odma znale da gubimo i izgubile smo
... Vratila sam se kući oko 2 i nešto. Eto, toliko o tome. U školi je super, imam nekoliko petica i baš sam zadovoljna
. Danas je bila nastava, ali ja nisam išla jer me je bolio zub
. Išla sam kod zubarice jutros, a ona mi je zabila takvu injekciju da mi je cijela glava trnula cijeli dan, ništa nisam mogla jesti. Noćas sam spavala svega 2 sata, tako me je bolilo da sam htjela cmizdrit, ali nisam ja mekušac, mogu ja trpjeti
. Sinoć smo išli u Mostar, zaključila sam da je i Mostar lijep, ali Široki je ipak Široki. Išli smo u stari i novi tržni centar. Bili smo u Terranovoj, Skandalu, X-nationu... Kupili smo i nešto nove obleke
. Išle smo ja, sestra i tata. Andra se pomirila s Hrcom, pa i nije on tako loš. Mislim, nije loš u duši, ali ako mene pitate, po izgledu je. Ali, ako se on njoj sviđa, šta ima veze, nek su zajedno, ona ga gleda ovakvim očima: Danas mi je mama rekla da sam još narasla, prerasla sam nju. Ovo je prešlo svaku granicu, ja neznam kad namjeravam stati s rastom, neznam sad koliko sam visoka... Sliku iz novina ću staviti na blog ako ju stave na stranicu od Širokog, jer je se ne mogu drugačije dočepati. Sljedeći tjedan idemo u školu samo u ponedjeljak i u utorak i baš sam presretna zbog toga. U utorak je NOĆ VJEŠTICA i kod nas bi trebao biti nekakav tulum
, jedva čekam. Eto, ljudovi moji, lijepo se provedite za praznike uz VELIKU PUSETINU
Post je objavljen 28.10.2006. u 20:55 sati.