... apsolutno je nevjerovatno kakvih sve loših ljudi ima na ovom svjetu... koliko ima ljudi koji nisu ni zaslužili biti ljudi jer nisu pokazali ništa kaj bi normalan čovjek napravio a ipak su dobili toliko toga mnogo više od onih koi to zapravo zaslužuju..
začudila bi se večina kakve sve medene face skrivaju zle i hladne ljude.. ljude koji će vas uništiti, razboliti od tuge i iscjedit sve što vas je činilo strenim.. i kaj je najgore koji će vas razočarati u ono kaktiga ljepo zvano LJUBAV... i onda mi neko kaže da treba vjerovati ljudima.. kako im vjerovati kad večina čini zlo.. kad većina rastužuje i laže.. ne kako.. već zašto im vjerovat!?!?! upoznaš malog medeka, premedenog i ta nevino lice.. pa kaj ti ono može napravit..?! uništit te, izvuć ti srce i ljepo ga probosti.. eto to može ljepa i nevina faca... a frajeri oni su druga priča.. oni ne naprave ništa sami.. jedino ti zabe klicu nade da im možeš vjrovati, da su ovaj put drugačiji ili da ćeš ih ti bar promjenit.. al znaš kaj?.. NIŠ OD TOG!! a ja glupa idem ponovo.. sama si kažem sad sam naučila.. i znaš još nešto?! nisam ama baš ništa naučila.. jer da sam išta naučila izdvojila bi se od svih.. postala bi hladan i više se nebi zaljubila.. izašla bi iz društva u kojem ima ljubavi, kojeg slave jebeno valentinovo i koje poljubce svrstavaju pod ljep doživljaj a ne kao trenutak buduće smrti.. ali ne... ja opet nastavljam i kao totalni idijot slušam i vjerujem.. i dajem im jedino što čovjek sam daje a ne kupuje... PROKLETU LJUBAV... postane ti stalo.. kolko god se trudio da ne ipak se nadaš.. i onda kad zbilja pomisliš da ima i takvih tzv BOLJIH taj se bolji ne pokaže lošim nego ISTIM... istim kao i svi dosada.. a svi su dosada.. razočaranje.. ni manje ni više... shvatila sam da nije tuga ono najgore kaj ti čovjek može napraviti.. može te on ponovo razveseliti.. ono najgore je RAZOČARANJE.. jer taj koji te razočarao zapravo ti je do paket sa svime.. jer na može te razočarati čovjek do kojeg ti nije stalo, niti te može rastužiti čovjek do kojeg ti nije stalo, niti te može rasplakat čovjek do kojeg ti nije stalo itd itd.. dakel kad te razočarao učinio je sve.. uništio, ubio, sjebo, rastužio, rasplako i sl. ... i znate kaj je najgore.. kaj ja ovo pišem u inspiraciji kaj mi se inače dogodilo i kaj vidim oko sebe... ništa se nedavno nije dogodilo da me ostavilo sovim zakljčcima.. jednostavno se pokazalo da ima tako sitno malo ljudi koji odstupaju od ovog... shvatila sam da ni nema "onog pravog/prave"... to je vjerojatno jedna jedina osoba koja te nije razočaral u toj mjeri da se osjećaš tupo i bez izvora sreće.. ja se zapravo nisam razočarala.. gledam oko sebe i gledam ljude do kojih mi je stalo kako pate... gledam i ne vjerujem.. sve njihove suze kao da mi govore da si to ne dopustim opet.. danas me netko pitao "kolko si puta rekla VOLIM TE?"... i ja si mislim u glavi... mislim i mislim... i onda ne izađe brojka jer je prevelika.. nego samo kažem previše puta... previše.. čim je nešto previše dakle nije dobro.. a kad nekom kažeš volim te to bi treblo biti nešto ljepo zar ne?.. e pa nije.. jer ja sam to raekla previše puta ljudima koji to nisu zaslužili.. puno previše.. pa mi onda neko kaže zaljubi se... i ja mu odgovorim .. ma jebi se budalo pati ti ja ne želim... jer samo se budale zaljubljuju i znate kaj ja ne namjeravam svima govoriti da sam budala.. a polako vidim da to sve manje ljudi govori.. kuda ide onda ovaj svjet kad nema ljubavi...?
Post je objavljen 28.10.2006. u 18:05 sati.