Jutro.
Budim se u soku jer cujem da netko place...
Trcim niz stepenice bosa, jedva hodam...
Zatekla sam starog u suzama. Zasto?
Nije htio reci...nesto ne valja, osjecam to...
Zapravo, mozda znam sto je, ali mozda sam u krivu...
Nadam se samo da je sve ok.
Onda smo otisli do importanea u potragu za cipelama. Nista. Nema broja ni za lijek...
Pa u jedan ducan blizu trga...nasla sam cipele...prekrasne su, tamno smedje, antilopaste, s nekakvim listicima...bas su slatke.
Ima broja, jupi!
Ali...problem, ja to ne mogu platiti, nemam love...imala sam samo 150 kn...
Stari mi je kupio cipele. Dao je 360 kn.
I nije htio da mu dam sve svoje novce.
Ponekad me iznenadi taj covjek.
Jako.
Mozda sam u krivu sto mislim da je nepristupacan...
Vjerojatno jesam, potrudit cu se da to ispravim.
A jucer.
Ajoj.
Mrzim skinjare.
Idem ja doma, stigao bus, tramvaj, sve ko naruceno.
Dodjem u Frankopansku.
I dvojica celavaca, marte, koznjaci...
Idu oni prema meni, ja gledam u pod, dodju oni do mene i pita me jedan koliko je sati.
Ja kazem.
Dolazi jedinica. Super, pomislih, rijesit cu ih se.
Vraga.
Ulaze za mnom.
Sjednem.
Evo njih do mene.
Pita me jedan da di sam kupila te tenisice i da nisam mozda punkerica.
Ja rekoh, fuck, kaj da odgovorim.
Nisam se mogla sjetit kog oni mrze.
Kazem ja da nisam, naravno.
Tocan odgovor.
Dodje drugi.
Pita me jel volim ja sminkere.
Odmah sam rekla da ne.
(micek moj, znas da tebe volim...)
Kako tocan odgovor.
Pita me prvi jel volim ja Hajduk.
Ne, ne, za Dinamo navijam.
Pocnu pjevat dinamovu himnu...
Pita me opet kaj ja slusam, jer sam imala discman.
Kazem ja glazbu.
Lik me pogleda, misli da ga kurim, al nisam jer nisam bila ziher dal smijem rec da slusam metal.
Kaze mi on da mu dam slusalicu i da je bolje da je dinamova himna.
Dam mu je...slusa...slusa...
I na moje olaksanje...kaze sva sreca da slusam metal.
Pita me di su mi marte.
Ja kazem da su doma i da inace samo njih nosim.
To je ocito bilo pohvalno.
Ja sam se pocela Bogu zahvaljivat...
Druga stanica...
Moram van, a likovi se stali iznad mene, nisam mogla proc, a vagon je prazan na toj strani, svi su se povukli.
I provucem se ja, nitko nis ne napravi i iskocim iz tramvaja.
Mrzim vas, majke mi.
Post je objavljen 28.10.2006. u 11:40 sati.