Kad god iman šta za napisat meni se ne piše, a pišen baš onda kad neman šta reć.
Pa evo me, tek tako da se pofalin i šepurin kako mi je dobar dan i kako baš guštan u svojoj koži. Još san naravno 2u1 i lipo mi je. Simbioza dobro funkcionira. Mali voli jest (bar san ja to tako sebi predočila) pa mu udovoljavan i jeden. Sve i svašta- jer Mali to sve voli! Voli i odmarat, pa ja odmaran. Voli i kad mu se svašta kupuje, pa šopingiramo. Teta mu je zaprašila nekoliko puta priko granice i opskrbila ga frajerskon robicon. Kaže da napokon neko ima više robe od mame mu. A Muž i Tata (i on je 2u1, jel) se brine da Maloga ne osramotimo, pa ćemo se morat i mi renovirat.
Mali se voli bučkat i ljuljkat, pa se šetamo. Voli se migoljit, rastezat, lupkat i pomicat mamin drob u svim smjerovima, e tu izbora neman pa gledan u drob umisto u TeVe i pokušavan odgonetnit šta je noga, a šta ruka. Uglavnon, s čin god da lupa, muški lupa!
Mali je jebeni igrač pa se ponekad okrene nekako put unutra i počne sa podmuklin, doslovno niskin udarcima. Iskušava granice moje popustljivosti. Ma nisan ni ja baš pizda pa da ga odma u startu razmazin i sve dopustin, naučila san stat tome na kraj pa prominin položaj i malo ga izbacin iz ravnoteže. Nakon toga smo opet u ljubavi!
Još ga uspijevan kontrolirat. U većini slučajeva. Bojin se da u pubertetu baš i neće bit tako lako.
Post je objavljen 29.10.2006. u 11:11 sati.