ev,da se malo javim..
muči me neš i pokušavam skužiti šta..al baš mi ne ide..tream pomoć..stvar je u tome kaj se toliko toga događa,al to je ustvari ništa..sad neznam da li tko kuži..al nije me briga,ionako sam ja skužila da mene nitko ne kuži..sada malo zvučim patetično,ali nemogu si pomoći..to mi se rijetko događa jer sam inače uvijek nasmijana,a sada..točnije,još od prošlog vikenda..nešto mi se čudno događa..stalno sam u nekakvom fakin bedu..a zašto???..zašto baš ja???..mislim,svi moraju biti nekad u bedu,ali ta faza bi po mom mišljenju trebala brže proći..a kod mene već traje dosta...i svaki dan slušam ista pitanja tipa:kaj ti je..zakaj si tužna..kaj te muči..jesi ti dobro.....a ja samo nabacim smiješak i pretvaram se da je sve okej..ali nije..sve to potiskujem u sebi,ne želim s nikim podijeliti svoje tajne..možda je to zbog škole,jer ipak to je srednja,nova okolina..mislim,ja sam se priviknula,ali ne mogu još uvijek za nekoga reć da mi je pravi prijatelj i odmah reć sve kaj me muči..a što me muči..to što ima toliko toga što ne može i ne smije izaći na vidjelo,a ja to silno želim..ne znam ni da li je to moguće,ali nada uvijek postoji..mislim,svi govore da postoji i nešto više od nade..neka mogućnost da bi ustvari i nešto moglo biti..ja stvarno ne znam..voljela bih..voljela bih znati...voljela bih svima sve reći..čak i toj osobi..i uvijek mislim:pa ima sutra..ima vremena...ali da li stvarno ima vremena?..što ako sutra više nema?..WHAT IF THERE AIN´T NO TOMORROW???...kako ću onda pokazati svoje najdublje osjećaje nekome tko mi se sviđa (još ne mogu reći da volim..nekako mi se čini da je prerano za to..ali možda ipak nije..hmm..)..moram nešto smisliti..ali ne znam što..previše se toga nakupilo u tako malo vremena.......
ajme,koliko folizofiram..moram sada stati...eto,ako nešto smislim javit ću....za sada..ajte bok...PEACE..ROCK ON!!!!!!!
Post je objavljen 26.10.2006. u 21:31 sati.