Kasnim na posao iako sam se probudila u 6.30, što se spontano događa jednom u godinu dana jer radim od 9 a živim 20m od posla. Stižem nahraniti i očistiti Zverke, skuhati kelj za ručak, otuširati se, oprati i osušiti kosu, popiti prvu kavu i oprati suđe od prekjučer, jučer i danas.
Onda se budi Bunko.
Bu-bu-buuu, ka-vi-ca, pu-si-ca, dobro jutro! (pospano)
Jakna mu je flekava od gljiva u Šestici i obećala sam je brzinski sinoć oprati i posušiti tako da ode čist i mirisan na posao.
Zaspala sam prerano. Ni Seinfelda nisam dočekala. Isto mi se dogodilo i preksinoć pa se već brinem. Tko zna što sam propustila u prošle dvije epizode?!
Bunka jakna jutros čeka flekava i nemirisna.
Pa zašt? Pa kak?
Eto tak. Zaspala.
Aj dobro, obući ću drugu, al onda moram i vestu.
Veliki problemi. Ne znam kako bismo bez njih.
Stavljam jaknu u veš mašinu zvanu Perilica srca moga. Stavljam još par stvari. Bunko donosi i hlače.
Al molim te stavi na 30, ovo su dobre hlače. (neka marka Rip Curl, nikada čula za nju, ali Bunko veli da su kvalitetne „skejterske“)
Uvijek šareno stavljam na 30. (djelomično istinito, ali on to ne zna)
Al hlače nisu šarene nego crne!
Šareno je sve što nije bijelo!
Utrpavam i dobre Rip Curl hlače i uključujem mašinu na 30 da se ne bi oštetile.
Dok Bunko šeta pse ja stavljam kelj u plastičnu posudicu koju nosim na posao da barem jednom u mjesec dana ne ručam pizdarije. Kelj je trava pa Bunko bojkotira.
Mama mi je ponosna. Postala sam domaćica. Nervira me izraz kućanica.
Ja sam domaćica. I uživam u tome.
Kako se to dogodilo?
Post je objavljen 26.10.2006. u 11:28 sati.