Pregled posta

popevke sam slagal i rojžice braal

jučer je štrumfetica pohodila velki grad skupa s ifkom. tj. bila sam prisiljena pratit ifku u njenoj potrazi za benetonom i vunenom kapom s ružicom koja izgleda kao one tvrde stvari na tortama na kojima svaki put polomim zube, al šta'š kad ne volim ništa bacit.
pa, tako mi šetkaramo ilicom i naravno fulamo skretanje za cvjetni. to vam je tak kad počnete tračat ljude iz društva a ne sjedite na kavi. al nema beda, ifka i ja se nonšalantno okrenule za 180 i istim se putem zapičile dalje. je da su nas ljudi čudno gledali, al več smo navikle da se ljudi nikako ne mogu priviknut na nas. hm... uopće ne kužim zaš, al nema veze.
kad smo tako napokon pronašle slavne kape ifka nije mogla propustit priliku da se zdrekne na jednu tetu prodavačicu : ''oprosite, PA GDJE SU NESTALE U KAPE U SMEĐOJ BOJII?'' haha... da ste vidli žensku, skamenila se. a jadna teta... ona si zabrijala da će ifka pristojno postavit neko bedasto pitanje na koje će ona onda moć nepristojno odgovorit. e, ne zna ona da je ifku bolje ne dirat kad su pitanju pokrivala za glavu.
i tako teta bez jedne riječi počne kopat po hrpi s kapama i izvuče posljednjeg pokrivalca s ružicom. ifka je sva vesela i poletna kaj napokon ima svoju kapicu hopsala kraj mene cijelo vrijeme dok smo čekale tramvaj. iduća postaja trebao je bit birc u kojem ćemo proslavit život i velki nam grad. kako je slijedio nama omiljeni dio, uletile smo u prvi tramvaj koji je stajao. kad je tramvaj krenuo, smotana ifka je skoro po peti put odletila na drugi kraj, za poludit! dok sam joj ja entuzijastično objašnjavala da se primi za jebenu štangu jer je ja neču skupljat po podu, ona je mene tukla s vrećicom i torbom (koja ima zlatni lokot na sebi, pa si vi mislite kak to izgleda) i cvilila da nije ona kriva neg mutavi vozač. kad smo se napokon primirile (kolko se mi več možemo primirit) ja skužim da se tramvaj nekak čudno kreće. onda mi se upalila žaruljica i odvalila sam se smijat. kad sam napokon došla do zraka i kroz smijeh rekla da idemo u krivom smjeru ifka je poprimila sve nijanse roze i crvene koje postoje. iskreno, isprva sam se pobojala da će primit neku babu i bacit je na mene, al onda sam skužila da se i ona smije pa mi je bilo lakše. (s njom se nikad ne zna) kad je tramvaj napokon stao (malo mu je duže trebalo) ifka se klela i kunula da se više nikad neče vozit samnom. (naravno da sam ja kriva) tak da smo ko prave selske puce pješaka išle do birca. kasnije na vlak i natrag u selo moje malo. i onda još u selu na pivicu, al o tom sad neću pisat.
pa, neznam ja sad jel se može iz ovog sveg izvuć neka pouka, osim možda da nikad nejdete negdje samnom i ifkom ak ne volite bit u centru pažnje. pozdrav ifki!

Post je objavljen 21.10.2006. u 14:17 sati.