Često puta se pitan, čemu ovolike jebene kušnje. Jeli to previše za nas sve skupa?? Jebate koliko puta mi dođe da sve pošaljen vragu, neman volje za ničin, uglavnon radi škole. Dosad je sve glatko išlo ali jučer i danas sve ide napako jučer 3 iz matematike danas jedva 2 iz informatike (doduše to ću ja ispravit al nije stvar u tome). Ove kušnje bi ka tribale bit potvrda naše vire, ufanja, nadanja... Ja san izgubija volju više ić uopće u crkvu, ići na misu, ići se ispovidit. Pitate se zašto ??? Jednostavno san preumoran više trpit pusta sranja sa svih strana al san reka seb od sutra okrićen novu stranicu, minjan ploču, vratit ću ocjene na one standardne moje, (a vi koji me znate znate da san ja među boljima u razredu). Al eto dosta o školi, dolazi vikend, subota, prilika za nova poznanstva, nove lege i tako.
Mislin da je dosta ovih mojih žalopoljki, ima dosta vedrih stvari. Na primjer, moja prijateljstva, al ona prava, iskrena ona koja iman sa patron, sutlon, tonkon, slađon i još par njih. Samo je jedan mali minusić, ljubav, a to muči većinu nas teenagera. Neznan oču li reć materi za ovu dvicu il te kad je ispravin...A uostalon ocjena je ocjena. Još 10 dana do moje 16. Kako sad stvari stoje, Barbara ne slavi, čača joj neda,a proslaviću ga u krugu najboljih lega koji su uvik tu uz mene...
Ovaj post san počeja pisat na latinskon, i sad u knjižnici zavrija, neznan iman neopisivu želju za pisanjen, riči naviru same od sebe, iman baš neku izraženu inspiraciju, šta se ritko kad moglo viđat kod mene. Uostalon krajnje je vrime više. Triban se bar negdi ispuvat... Eto dragi moji i drage moje, svima šaljen velikuuuuuu pusu i puno vas pozdravljan...
Sve vas jojin, pozzz, kisss, see yaa all €ŁD
Post je objavljen 20.10.2006. u 19:41 sati.