Danas pada kiša, bla, bla, bla ....
PRIČA:
Onaj mali, od dvje kile mesa, i onaj velki, od sto kila mesa, nezna... Šta?! NIŠTA!!!! On nezna šta je to država! On, nezna, jer da zna, nebi sad do ovdje ovog došlo! Imati državu, to je ko što ja imam svoje ofce! Svaka ona ofca, mora biti ošišata, iza desnog uva, i ofarbata u farbu. Koju farbu? MOJU farbu! Kakvu farbu? Crvenu farbu! Jer tako, svaka ona ofca zna da sam ja njiov gazda, a ja znam da su one moje ofce! Svaka ona ofca, koja nije ofarbata i ošišata iza desnog uva... u šta?! U farbu! Nju svako more, ufat, nataknit .. na ražanj i nema kome da se žali! A ako neko slučajno, nedaj bože, ufati onu ofcu, koja je ofarbata i ošišata iza desnog uva ... Ja odma drugi dan dođem kod onog, ko ju je uzo, i odma tražima nazad svoju ofcu! Pečenu?! Pečenu!!!!
Meni je jednog dana moj otac u mojo kući meni državu psovo. Ja sam njemu sve po spisku jebo i rako ti meni državu nećeš psovat! Oću!Nećeš!Oć...NEČEŠ!!!NEČEŠ!!! Nećeš!
Država... To je kad te neko drži! A kad te pusti,... kad te pusti... To je onda pušćara!
Svaki onaj koji mi ovo prekrši,... MATERE SE SVOJE NE NAJEBO!!!!
P.S.Tako nekako to ide u originalu, smo malo drukčije!
Post je objavljen 20.10.2006. u 13:11 sati.