..."i ja želim letjeti,i ja želim sanjati,i ja se želim buditi sretna.i ja želim letjeti i dodirnuti visine u narjučju tvom.želim dotaknuti nebesa sreće"...
kek sam romantična..nene,ne brijte-to sam našla tu rečenicu.neznam.i opet imam osjećaj da sam izgubljena.i čudim se sama sebi gdje sam nestala JA.ona koju nije briga kaj si drugi misle o njoj.koju nije briga ak sedi na podu,stolu il klupici.koja se dere i veli svoja mišljenja kak jesu.koja voli i iskreno to veli bez straha.ona koja ide samo po svojemu.sad sam drukčija-svega me strah.svega se bojim,i na kraju ispadam neiskrena.a ja bi samo prekrila istinu.možda se i istine bojim?možda me strah kak bi drugi reagirali.sve svoje držim u sebi,sebično.ma ostala bi ja kakva sam bila,al kad ti neko uđe u život.sretan si,a u jednoj večeri srce ti se raspukne,i ostaneš sam,i kolko god se trudiš,nikad nikad nikad ne zacjeli.i izgubiš vjeru u ljude,u sebe.i bojiš se priznati jer se bojiš biti povrjeđen opet.i ja to nebrem objasniti....bojim se biti slomljena opet.nebi to mogla.prijatelji znaju kaj sam htjela napraviti od svojega života.i zato ponavljam-never agejn broken ja
Post je objavljen 18.10.2006. u 21:19 sati.