da...ljubav te ponekad zaista može zbuniti....i kaj da radiš onda...svi oni pogledi...oni zagrljaji,svi oni poljupci...i onda se pitaš volim li ga ja uopće...grozno je kad ti se desi tako nešto.što je to ljubav bez ljubavi....što???zašto ponekad sve mora biti zbunjeno...sve neraščišćeno...?ah......sve je to na neki način sjebano...jako sjebano i u kurcu...u školi je sve kao u bajci...sve onako čarobno..i onda dođeš doma i pitaš se..znači li mi on uopće išta..sve je ovo laž...i što na kraju dobiš!!!...suze i tugu i usamljenost....a on je samo obični dečko..ima puno takvih...ali opet povuče te nešto na kraju i opet si na onom starom a zašto!!??...svi ti govore da ga ostaviš...da nije vrijedan da te želi samo zbog jednog...ali ti si glupa i praviš se da je sve ok...ali nije sve te boli...želiš sve završiti..ali opet te povuče nešto...nešto nepoznato...nerazmišljanje...i na kraju moraš puno razmišljati...kao da se sve vrti oko toga...kao da je samo to bitno...kao da si veliki i moraš odmah odlučiti....a nije tako............ljubav zbunjuje????itekako zbunjuje!!!!!!!......jako zbunjuje........
Post je objavljen 18.10.2006. u 15:27 sati.