kratki osvrt na subotnju veče
ovako u subotu je bio raspašoj... samo cu rec da su vrlo dobriiii tj. ooodlicni znanstvenici tu veče uzeli lovran kao svoj laboratorij,a lovrance kao pokusne kuniće... dobro da nitko nie imao kameru jer je bilooo prepreloše za promatrače, ali zato prepreodlično za nas na putovanju... kasnie sam pao u bed jer su me svi pozdravljali i htjeli su pricat samnom (oni koi nisu bili snama putovali na marunadi).. al kasnie mie bilo opet odlicno kad sam se cielo vrieme smiao s perdotom, pa kasnie i s ostatkom družbe....
pricaj mi pricu
ovako u jednoj zimskoj noći tamo gdie je visok brieg, mali pačić motao je pljugu... naduvao se ko *sipa*, kasnie kad mue bilo bolje poeo je polpapira i nie znao gdie je.... tada je vidio malu zmiju, koja skriva svoje osjećaje vješto, te je pao u bed... smotao je još jednu pljugu pa se iskipao.. vidio je onih polpapira na podu u rigotini pa ih je opet poeo i s tim i drugu polovicu.... ma koa bre ljubav, ja u stvari želim još malo tvoe vrele pičke, kučko!
ovaj... toe bio mali ispad koeg neću pobrisat...dobro vratimo se na pačića. Pačić se zove Džon Hapljer. Imao je pištolj pravi u svoe vrieme, ali mu ga je stara našla u 40-ima pa mu ga je oduzela skupa s nevinošću... ehh težak je život. Ja mislim da misliti nie potrebno ako misliš dae mišljenje suvišno zbog zlih misli o zloduhu besmislenom. I želim reći dae moa želja da svatko želi svakome istu želju a ta želja je "dobro"!
PuH ZloDuH
Jednoga dana šećući ulicom napao me zloduh.
Post je objavljen 18.10.2006. u 07:11 sati.