Dakle, sigurno umirete od znatiželje da doznate kaj se događalo od kad je moja malenkost zadnji put ostavila post na ovom blogu. E pa isprićat ću vam koliko se god budem mogao prisjetiti svih zgoda i nezgoda s ovoga ljeta.
Naime početak ovog ljeta za mene i moje veselo društvance nije bilo baš „peace of cake“ (hr.=komad torte), i to iz razloga što je srednja škola završila. Ta činjenica u početku nikog nije iznenadila jer su nas zavaravale stvari poput maturalca, maturalne večeri i norijade. Te stvari su nas duže vrijeme držali u zabludi da se proces završavanja srednjeg obrazovanja (maturiranje) svodi samo na tulumarenje i oblokavanje. Upravo zbog navedenih razloga smo svi ostali zabezeknuti kad kad smo doznali da treba i učiti da bi završili školu, a i kad smo završili školu, pošto nikom nije bilo ni na kraju pameti živiti odrasli život pun odgovornosti, trebalo je i učiti za prijemni za fax. Ali iz svih tih silnih paničarenja i gubljenja živaca izvukli smo rezultat da smo svi postali akademski građani Republike Hrvatske (makar još neznamo što to znači i predstavlja), tj. upisali fax. Zapravo i nismo svi, Fiki je jedan od onih koji imaju veće ambicije od ostalih propuha pa će u siječnju na prijemni na Bečku glazbenu akademiju što je naravno za svaku pohvalu.
No dosta o školi, htjeo bi se malo baciti na međuljudske odnose i zanimljivija događanja.
Dakle ljeto je krenulo jebeno, pošto se više nismo oblokavali u parkićima ko djeca, već smo se oblokavali na zidiću pod tribinama kao „odrasla gospoda“. Osječaj da je jedan dio života završio, i to relativno dobro te da je pred tobom tri mjeseca bezbrižnog hedonističkog života je jeeeben!!
Ispričao bi vam detaljnije kaj se događalo s nama ovog ljeta, no nemogu jer je mi večinu vremena puno moždanih stanica nije bilo u funciji. No osvrnut ću se neke od događaja u zadnje vrijeme. Prvo bih htjeo napomenuti da sam se nedavno vratio s dvadesetodnevnog jedrenja po atlantiku i mediteranu i da je to bilo jedno jebeno iskustvo, ali o tome drugi put.
Kad sam se vratio s putovanja, shvatio sam da se nije puno stvari promijenilo i da se hedonistički život na Šalati nastavio. Tj. da se svi sam klošare i ubijaju raznim opojnim sredstvima, jedino su se neki počeli furit jedni na druge zato kaj se ponašaju ko curice i nisu sposobni srat jedni drugima u facu, a ne iza leđa i musit se ko da su djevojčice koje su se posvađale zato što jedna ima više barbika od druge.
Neda mi se pričat kaj je bilo iz dana u dan jer je gotovo svaki dan postao isti, ali bi se rado osvrnuo na zadnji vikend. Dakle, u petak i subotu smo bili na žurki kod Djisa koji mi još uvjek sere za dasku od wc školjke koju sam mu slučajno razbio pred pol godine (još ju nije popravio).
U petak je bilo jebeno, malo smo se satrali, otpjevali par pjesama, nahranili Tika hranom za hrčke te izašli van da nas svi vidu kako smo mi super kad smo pijani. A u subotu je sve teklo dobro, ali neke su se stvari odmakle kontroli. Prije nego ispričam napomenuo bi glavnim akterima ,koje neću imenovati ali će se prepoznat nadam se, da su u sobutu bili jebeni debilčine i sjebali sve kaj se moglo sjebat. Naime, dotična gospoda se napila i odlučila pokazat koliko su oni jaki sa 3 promila u krvi i upustili se u gladijatorski okršaj koji nije bilo teško spriječiti jer su im kretnje bile brze otprilike ko kod ljenjivaca. Toj gospodi je bilo jako teško objasnit da su kod nekog doma i da će sjebat cjelu većer, do ćega je kasnije i došlo jer je domačin puko (i ne krivim ga) i sve nas izbacio na ulicu gdje smo ih i dalje trebali razdvajat i vadit oštre predmete iz ruku. No na kraju je sve dobro svršilo i otišli smo doma spavat a ja ovom prilikom apeliram da prije slijedećeg tuluma nitko ne gleda filmove poput Ramba i Vriska da se navedeni događaji nebi ponovili.
I time završava ovaj mali izvještaj i nadam se da se nitko nije našao baš jako povrijeđen, jer ako je nek se žali društvu za zaštitu životinja. Hvala.
Vaš najdraži lord Justomon
Post je objavljen 18.10.2006. u 01:42 sati.