Eto, vratila se ja iz Mađarske. Nije bilo tako loše, mada stvarno ne mogu opisati koliko mi se nije dalo ići. To jutro (petak 13) mi je bilo jedno od najgorih u životu. Mada sam bila kod kuće. Trebam ja oprat kosu i otuširat se i oprat zube i sve to, a nema vode. I dobro, odem ja ljepo kod bake u stan. I da, nema tople vode! Zapravo ima par crtica u bojleru i dobro, idem ja oprat kosu i uključim si bojler (koji je užasno sporo puni). Malo sam sačekala (jedno 15 minuta) i za to vrijeme se stanje tople vode nije promijenilo. I idem se otuširat i u pola pranja kose nestane mi tople vode. Tako da sam se do kraja išla prat hladnom. Pola sata kasnije se nisam mogla utopliti od šoka. I dok mi se kosa sušila gledala sam DVD od Polly Jean i počeo mi je preskakati na najdražoj pjesmi. Na to sam poludila, blago rečeno. Išla sam sušiti kosu i skužila sam da je nisam dobro oprala i izgledala je užasno. No dobro, nisam bila raspoložena za još gladne vode pa sam ošla s takvom kosom. Kod kuće je bilo OK, spremala sam se i to, mada mi se i dalje nije išlo na put.
Išli smo nekim kombijem i slušala sam glazbu većinom puta i gledala kroz prozor. Jedino mi je smetao to što mi je sunce udaralo ravno u oči i to je smanjilo moje uživanje u vožnji. Kada smo stigli do Pečuha smjestili smo se u taj dom. I konačno dobro iznenađenje - novi školski dom. Ravlićka i ja smo imale svoju kupaonicu i tuš kabinom i sve to. I grijenje u sobi. Kada smo prije 2 godine bile tamo, bilo je užasno. Prljavo i WC je bio zajednički i svako te mogo gledat dok se tuširaš što je rezultiralo time da se nismo tuširale. Uglavnom, sada se jesmo tuširale. Kreveti su bili užasno, to je istina. Kao trećina mog i bili su od kože pa je plahta padala. I da, bili su tvrdi kao pod. VEčera je isto bila užasna. Sendviči sa salamom koje nisam jela. Za vrijeme večere sam se malo dopisivala s Mijom i zujila okolo dok su ostali jeli. A ja bila gladna, užasno gladna. Onda smo ljepo dobili slobodno. I išle Ravlićka i ja busom do centra Pečuha. I ljepo sjele na pravi bus i odvezle se. Tamo ništa nije radilo, a nisam imale forinte nego samo eure. Radila je trgovina CD-ova i McDonalds. U McDonaldsu sam pojela jedan Fishburger jer sam za to imala novaca. I tako sam ostala i bez ono malo forinti što sam imala. Onda sam ošla u trgovinu CD-ova. Mislila sam da neće biti ništa, išla sam samo bez veze da si skratim vrijeme. Kada ono, uđem u najbolju trgovinu CD-ova na ovim prostorima. Imali su jedan raritetni (i skupi) CD od Smashing Pumpkinsa. Pisces Iscariot. I idem ga ja ouna nade kupiti. Prvo kažu da primaju Eure, pa onda ne primaju, pa ipak primaju. Kupila ja CD i bila sretna kao malo djete. Samo sam i dalje bila gladna. I Ravlićka je bila gladna. Ošle smo s Inter Spar u Arkadu. Tamo primaju Eure. Kupila si ja čipsa i čokolade i bombona za večeru. I da, Breezer. Tako da je moje nestavljanje alkohola u sebe od trajanju od preko godinu dana bilo prekinuto. Budući da nismo znale kojim se busom trebamo vratiti odlučile smo ići pješke. I od centra do doma smo hodale 50 minuta, i to užasno brzo. Tako da me sve boljelo. Kada smo došle, Loza i Matija su nas tjerale da plešemo, ali nisam se dala. Neću plesati. Nikada. Onda su nam htjeli namjestit nekog tipa. Na to sam pobjegla u sobu i izašla iz nje tek kada sam pojela par pudinga od karamele. Ošle smo u njihovu sobu i vidjela sam da i oni imaju Breezera. Popila sam ih 2 i uspjelo mi je nazujat se od toga. Tako da tu noć i nije bilo taok loše. Ljepo sam se otuširala i išla spavat. Tu nastaju problemi. Ja osjetljiva na zvukove, dolje sviraju tamburaši. Ja spavam u bračnom krevetu, ovaj krevet širok skoro kao ja. Cijelu noć nisam baš spavala, a to šta jesam je bilo nemirno.
Ujutro nas je profesorica probudila na doručak. Ovaj put je bio kulen i maslac. Opet nisam jela, mada sam i dalje bila gladna. Poslje doručka smo morali to izglagati zbog čega smo došli i slušati dosadno predavanje. To je trajalo par sati i onda je bio ručak. Pohano meso punjeno sirom i salamom. Opet nisam jela, i dalje sam bila užasno gladna. Poslje ručka je bilo kolača. Pojela sam par kolača, i dalje sam bila gladna. Išli smo do grada jer je profesorica trebala kupiti karte za vlak i trebali smo to popodne ići u Baju. Imali smo sat slobodnog u gradu. Prvo smo ošli do Hello Kitty trgovine. Bila je zatvorena. Ja poludila. Onda sam išla u trgovinu CD-ova, ali ovi sniu imali živaca sa mnom gledati. Budući da se nismo smjeli razdvajati, ošli smo. U Arkad. Ostalo nam još par minuta slobodnog. Ja si kupila majicu na crveno-crne prugice. Ovi su nam rekli da se moramo naći kod šarenog krova. No, 3 šarena krova u blizini. Nisu kod jednog, nisu kod drugog. Idemo do trećeg (do njega treba jedno 10 minuta brzim hodom) i tamo su. Deru se na nas jer kasnimo. Sjedamo u bus i ne krećemo pola sata. Krenuli smo, ja stavila slušalice u uši i spavala.
Kada smo stigli u Baju, morala sam na WC. I tako, uspjela nać WC. Onda smo išli na pizzu. Usput smo se smrzavali. I konačno, stigli smo do pizzerije. Naručila sam vegetarijansku pizzu i bila je super, mada je po sebi imala i mrkve, a mrkvu ne volim. Pojela sam je cijelu, ali i dalje sam bila gladna. Otišli smo si kupiti za jest i za pit. Kupila sam si tonu čokolade i svega i da, Breezera (to je tako fino). Tip kojeg smo zvali Slick Flick nas je vidio, ali OK, ništa strašno. Predstava je počela. Najbolja predstava koju sam ikada gledala. Zabavna, smješna, perverzna, ismijavaju seks i sve. Super. Poslje predstave smo išli tražiti autograme od glumaca. Svi su nam ih dali i onda smo krenuli natrag prema Pečuhu. Glumci su išli s nama u busu i sjeli smo među njih. Oni su pili pivo, a mi Breezer. Sjedila sam tako jedno sat, dva koliko vožnja traje, gledala noć kroz prozor, slušala glazbu i pila Breezer. Jedno od najljepših uspomena s tog putovanja. Onda smo dobili neki CD sa šokačkim pjesama i ja sam se, nazujena od 3 Breezera koja sam dotada popila, počela kao budala smijati na svako to ime od pjesme. Sada su mi imena pjesama i dalje smešna, mada nisam ništa pila. Sutra ću CD donjet u školu i nekom ga poklonit. U domu smo još pili i igrali neku igru puf. Naravno, u toj igri sam bila najgora. Kada sam trijezna, ja to ne mogu igrati jer se mora brzo razmišljati. Kada sam nazujena, još sam gora. A kazna za pogreške je bila piti. Tako do sam popila još nekoliko Breezera, a onda sam se ošla otuširat. Poslje tuširanja sam opet došla u njihovu sobu pa smo nešta pričali o tome kako ja haluciniram cijelo vrijeme i kako vidim osobe za koje znam da ne postoje. Slične stvari, uglavnom. Onda sam otišla u krevet na još jednu neprospavanu noć.
Iduće jutro smo se spremili i ošli do grada. Trebali smo kao ići na misu. Na cijeloj misi sam halucinirala i vidjela sam Kurta kako mi pravi neke face pa sam se jedva suzdržavala od napadaja smjeha. Misa je prošla sporije od hrvatskog, mada i hrvatski i misa traju 45 minuta. Tako da je to bilo užas. Ručak nije bio ništa bolji. Jej, pohano meso. Jej, ja gladna. Jej, nisam htjela to jesti. Jej, naručili su mi neko bljak tjesto koje sam morala jesti. Poslje ručka krenuli smo na bus koji vozi prema kolodvoru. Busna preko puta trgovine CD-ova. Uspjela sam nagovoriti profesoricu da si idem na brzinu kupiti CD. Kupila sam Garbage. Taman sam stiglana bus jer kupovina je bila stvarno brzinska. Ošli mi na kolodvor i vidjeli da vlak kreće tek za sat vremena. Tamo smo zujili sat vremena, a onda smo ušli u vlak. Prva vožnja vlakom u životu. Hrpetinu puta sam se vozila podzemnom, ali nikada vlakom. Ne sviđa mi se vlak. Buči i smrdi. Cijelo vrijeme sam slušala glazbu i jela i zujila. Onda smo presjeli na bus, pa u Osijek.
Konačno kod kuće! Da, sada ću slušat svoje CD-ove. Ne, neću. Moju liniju su dali bartu. Ja nemam liniju. I da, ta linija je bila totalno smeće, ali svejedno, na tom sam slušala glazbu i toliko je CD-ova prošlo kroz to. Ali tek što sam se skinila, rekli su mi da se ponovno obučem. Da, idemo kupiti novu liniju. Zapravo, ne onu mini-liniju, nego kućno kino. Zvuk je bolji, a ja sam recimo audiofil i treba mi dobra linija. Kupila sam neko Sony kućno kino s posebnim glazbenim modovima i 6 zvučnika i sada u sobi imam surround zvuk i odlična je i to mi je nova žena i volim je. Ne mogu opisati koliko sam sretna. Zahvaljujući Ricku, danas sam zaražena pjesmom Handsome And Gretel od Babes In Toyland. Slušala sam je i svirala cijeli dan. Babes In Toyland su stvarno super. Mislim da ih počinjem voljeti čak i više nego što volim Hole.
Danas je u pkoli bio jedan od najzabavnijih dana. Ja, Mia, Dajana i Karlo smo bili zaključani u kabinetu skoro cijli sat. Sve je počelo s tim da su se vrata zalupila, a izunutra nije bilo kvake. Zvala ja Ines i ona nas je došla otključati. Čim je ošla, vrata su se zatvorila. I opet nismo mogli izaći. bili smo prespori dok smo trčali za vratima. Onda smo kada je zvonilo Mia i ja kao neke budale lupale po vratima i došla je Neznanovićka i izvadila kvaku. Sada smo svi bili zatvoreni unutra. Ali stavila je kvaku izunutra tako da se sada izunutra moglo otvoriti vrata. I tako, Dajana ošla van po kutiju sa svim šta smo do sada napravili za Helloween. Neko kuca. Mi anekim kreštavim dječijim glasom pita A tko je to. Mislila je da je Dajana. Ali ne, bila je NEznanovićka. Na to smo se nas 2 počele smijati kao kakve budale. Neznaonovićka je dala drugi dio kvake. Taj drugi dio kvake smo nosili sa sobom po školi cijeli dan. Jer bez te kvake nebi mogli uć u naš kabinet (da, mi nositelji projekta imamo svoj kabinet) u kojem držimo stvari. Onda smo ja i Dajana išle do Eurošopa i ona je nosila kvaku u ruci. I dalje smo stalno gledali di je kvaka. Ja bila čak na 2 sata danas. Mia na 3. Zadnji sat bile smo nas 2 unutra. Došla i Dora. Gledale mi šišmiše i zaboravile na zvono. Ostale ko zadnje štreberice u školi do njegdje 7 i 15.
Post je objavljen 17.10.2006. u 20:25 sati.