Marketing
Zapravo, ne zauzimam stranu. Samo se sprdam.
I za ukras postavio od traktora gume.
Kiselinom ja bih zemlju navodnjavo,
A decu bih svaki dan rentgenom slikavo!
Rivu polako i (valjda?) sigurno zatvaraju. Meni je tih prepucavanja oko tehnobetona, trashmetalbetona, bračkog kamena (od kojeg, nikad to naši ne zaborave pripomenut, je građena i Ona Bijela Kuća - kao da je to neka činjenica na koju treba bit' neobično ponosan) i ostalih ploča stvarno, da 'prostite puno, navrh glave.
Kakav god ishod prepucavanja oko preuređenja famozne splitske šetaonice i konačni izgled iste bio, njenim će pločama od ovog ili onog betona od proljeća '07 pa do kraja svog malomišćanskog života splitske tete prošetavati svoje nove štikle iz uvoza a splitski lapani paradirati vozeći motore, odjeveni u švercane Paul & Shark džempere i polo majice vidno sumnjivog porijekla, bivajući samo još jedna od ozloglašenih "Replay accidents" iliti "Riplej nesreća" *.
I sve će po proljeću 2007. opet biti kao u bajci, pod toliko opjevanim splitskim suncem, sa 5 kn u džepu i 18 kredita - za motor, auto i još poneki esencijalni dio voznog parka (jer, božemoj, nek' se vidi da se radi i da se ima, kud sve budale tu i još jedna, najveća), alimentaciju, čizme po najnovijoj modi za bivšu ženu, pa još jedne takve za novu ljubovcu, pa stan na Žnjanu u krivogradnji, pa...ma, šta ja znam, umorna sam, nastavite sami niz.
Moj mi sarkastični način razmišljanja, koji mi toliko puta priječi da vidim ono iskonski lijepo i dobro u drugima, da čujem cvrkut ptica, cvrčaj cvrčka, treperenje grana stabala na rujanskom suncu..., ovaj, khm...dakle, taj mi prokleti sarkazam nekako daje naslutiti da u čitavoj toj buni koja je nastala oko polaganja tehnohousebetona na splitsku Rivu ima itekako mnogo skupljanja političkih bodova. Zlu ne trebalo, jel'. Jer jednom će se, po svoj prilici uoči slijedećih lokalnih izbora, taj zahvalni narod sjetiti one budale, koja se tobože zauzimala za građanska prava, ljepotu grada ili štatijaznamčegajoš. Pa će zaokružiti upravo baš broj pored njegovog imena. Dat će mu svoj tako cijenjeni glas, jer je on poštenjačina i "naš čouk". Eh.
Na kraju će balade naši dragi Splićani i oni koji se takvima osjećaju (a tih ima još i više, i neka ih, neka...) na svečano otvaranje Rive pohrliti laka koraka i otvorena srca, k'o toliko puta do sada. I hvalit će tu vlast i te krasne zagrebačke arhitekte, "koji su tako dobro sve to sredili" i "vidiš kako je dobro ispalo, a mi mislili da će bit' katastrofa..."
Narodu, vidite, ne treba puno. Tek par slanih srdela, besplatni fažol ili besplatni koncert na Rivi, poput onog lanjskog C. Evore. Takav je neki - veliki a besplatan - gdin gradonačelnik obećao prigodom svibanjskog otvaranja nove i - treba li reći? - bolje Rive.
Jeftin smo mi svit, zbilja nas je lako (pot)kupit. Iako tako često glumimo da nismo.
A ovo trabunjanje završavam stihovima jednog našeg suvremenika, nadasve genijalnog i proročanskog uma, a vi sami zaključite o kome (ili čemu) se radi:
Svako bi mi jeo, zna se, ručak jednoobrazan.
Praznikom bi instalir'o oko glave lovor
I narodu održao sledeći govor:
Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton nama treba,
Jer iz trave opasno nas ljuta zmija vreba!
Beton, beton, samo beton!
Beton, beton, samo beton!
Beton nama treba,
Jer iz trave nonšalantno ljuta zmija vreba!
tako bi to nekako trebalo izgledat. pa ne bih baš rekla da je katastrofalno. al' već sam se izjasnila da sam neutralna :)
*Replay accident: naziv za tete i barbe koji se odijevaju u dotičnom dućanu od glave do pete, po uzoru - doslovno - na lutke u izlogu,a u nedostatku mašte. rezultat često biva baš nalik "Replay nesreći", iz razloga što su to često upravo nemoguće kombinacije koje valjda dobro izgledaju samo na vješalici. a ni tada, ako ćemo bit' posve iskreni.
Post je objavljen 17.10.2006. u 17:20 sati.