Mislim da je vrijeme da nešto napišem...
Eto, upravo se vratih iz škole... Imam osjećaj da će mi glava eksplodirati. Jednostavno je 7 sati svaki dan previše za mene. I još plus to putujem busom i vlakom, stravično. Tada obavezno, čim dođem doma, liječim svoju iscrpljenost Moonspellom i ogromnim dozama čokolade. Meni bi čokoladu mogli ubrizgavat kao infuziju.
Zabavljam se tada, čitajuć blesave dječje časopise svoje sestre. Prepune kvizova tipa: "Koje su tvoje idealne cipelice za ples" ili stripova o tome kako je Pepeljuga imala bal i nije stigla ništa pripremiti, već su došli gosti pa joj je ona stara, pretila vila rekla nek primi predmete pune ljubavi i želja će joj se ostvariti. Tada su joj oni kretenski miševi donesli njenu vjenčanicu i svadbenu tortu (!) pa je onda sve bilo zakon, odnekud se stvorila hrana i ukrasi u dvorani, pa se odnekud pojavio princ koji je rekao Pepeljugi nešto tipa kako je ona, dobra, plemenita, draga i oni se poljubili, svi su bili sretni i živjeli su u ljubavi i bogatstvu sve dok nisu umrli od nekakve infekcije ili hemofilije i istrunuli pod zemljom. Koja je pouka te priče? Ja ne znam.
Uglavnom tada negdje u moju sobu upada moja sestra koja mi obično istrgne časopis iz ruke s komentarom kako ja ne smijem dirati njene stvari. Baci časopis negdje u kut (eto ti brige za svoje stvari) i legne na krevet buljeći u mene i u to što ja radim. Ona zna da mi ide na živce njezino gledanje preko leđa, a ja znam da deranje na nju neće pomoći, tak da ja onda počnem slušat Dimmu Borgir (jer znam da je ona alergična na black metal).
To ju otjera.
A ja se tada mogu posvetiti internetu.
Sada još jedno pitanje.
Koja je, damn, svrha ovog posta?
Nemam pojma, jednostavno sam počela pisati. Stvar je u tome da kad jednom počnem pisati teško se zaustavim i najčešće kad počnem pisati na taj način pišem najbanalnije stvari, npr. kaj se događa kad ja dođem iz škole. Hehe, al ću postat to.
Uživajte...
Post je objavljen 17.10.2006. u 14:52 sati.