Prodala sam nos za skrge. Mislim da mi dobro stoje. Svakako bolje izgledam iz profila nego prije. Kako jest da jest, dobro obavljaju funkciju odrzavanja na zivotu. Inace, mislim da sam primjer savrsenog bolesnika: ne zvocam, ne trazim morfij, nego trpim ko pravi pacenik-mucenik. Tek kad mi voda dodje do grla poharam kutiju sa medikamentima. Pa tako bijase i danas. Stisoh zube, ali kad pukoh, pukoh spektakularno. Nema sredine, samo krajnosti.
Dernek je bit bolestan i osjecat se ko ugazeno govno (bog da mi prosti na 'vakvim prostotama!). Prva misao je: ah, divota, necu prstima morat micat, a kamoli ista drugo. No, kalifornijski crvi (to su oni dobri za pecanje, tako mislim da su mi rekli) proradise i iskobeljah se iz kreveta posto-poto. Gledaj teve na 3 sekunde. Dosadi, brate. Idi na vrt plijevit (sa temperaturom, da, super ideja): vracaj se unutra, puknuse mi glava. Te odoh usisavat (vidjevsi ogromno klupko prasine koje je pocelo klizit iza radijatora). Nema problema, mogu ja sve (nije ni cudo nakon sto istresoh citavu plejadu raznoraznih praskova protiv prehlade u sebe). Trebase mi jedno 4 sata da pozavrsim rabotu: te nakon prvih deset minuta ukocilse mi se ledja pa odmaraj; te onda mi se zamantase u glavi pa odmaraj jos jednom; te se umorih nakon jos jednog pokusaja. S kauca na krevet, s kreveta na kauc, s kauca na stolicu, sa stolice na stol, sa stola na komodu, sa komode na pod i tako od Poncija do Pilata, sve mi smeta ko babi narikaci. Na kraju zavrsih mirujuci na ledjima u krevetu pazljivo buljeci u strop jedno desetak minuta. Savrseno.
Ne usudim se pogledat u ogledalo da se ne isprepadam. Ponekad je bolje zivit u neznanju i zabludi.
Ali ipak najvise volim snove koje sanjam u takovim stanjima (ne)svijesti. Recimo, u popodnevni san uspijeh strpat (uz jos par dvije-tri nebuloze) par bivsih kojima sam kuvala pilecu juhu (dobro, ne znam da li bijase bas pileca, ali kazu da ta krijepi pa mi se otuda valjda potkrala). Ajde molim te, otkud mi to, umjesto da sam im svima podvalila malko arsenika pod jezik, ja im isla pilecu juhu kuvat! Bunilo definitivno bijase u zenitu negdje oko 14-15 sati danas. Mislim da trenutno malko jenjava.
Rabzih termometar (zgodno-zabavno je kupit zivu sa kuhinjskog laminata), skoro se zadavih sa sokom od narance (ispljunuh ga po citavom lapu, a i sire), u utorak popodne letim za Skotsku. Da li da ocekujem da kontrola letenja popizdi? Uzbudljiv je ovaj zivot.
Dosta je bilo kapitalizma, vrijeme mi je da konacno participiram u jednom od mnostva rvackih praznika. Odo kuci za Svisvete da me mate' malko pomazi i skuva mi stogod.
Post je objavljen 16.10.2006. u 23:15 sati.