Marketing
Mobi(telci) i mobi(telice)....
Eh...nema dana da ja ne opsujem tu stvar! Zove mene kolegica jedan dan na kavu i onda kad sjednemo panično vadi mobitel iz torbice i stavlja na stol kao najdragocjeniju amajliju. Pijemo mi tu kavu a ona je protekla uglavnom u mojem prisilnom slušanju njenih privatnih i nesuvislih razgovora.
Mislim si ja koji je meni *****!
Pa s kim god sjedneš negdje, izađeš negdje, ideš...ne ostavlja tu prokletu stvar doma nego mu se ta ista stvar objesi i vodi njega ko psa na uzici....
E nije tu priči kraj....
Zove mene jedna obitelj (zreliji 40-godišnjaci) maloj na prvu pričest ovog ljeta....Ajde, mislim si ja ionako ih stalno odbijam pa red je da se konačno "pojavim". Njušim ja u isto vrijeme da je tu cilj imati opet za stolom jednu "mr.neznamnisamačega" i naravno dobiti poklon. Ali ok...mislim ja to prežmirit i motat po glavi što da toj klinkici od 10 godina kupim. Čokolada znam da im nije dosta a njoj još manje (naviklo dijete)....idem dalje i mislim ....novac?...Iako bi oni to najradije ja iz principa neću, nema šanse. Kad sam jednom kao mala skoro dobila tako novac na poklon dobila sam od matere takav šamar kad to nisam htjela uljudno vratiti da sam si to zapamtila dok sam živa! Eto...novac ne dam...ali ne radi šamara jer ova mala bi ga dobila od svoje mame da ga ide vratiti a ne da ga uzme! Mislim si ja..hmmm...Prva pričest...dijete čita...mogla bi ja kupiti onu lijepu veliku Bibliju za djecu sa bogatim slikama ali ipak nazovem joj mamu (jer mi kao fol jako dobre...što si ona misli)i pitam ju za savjet...a ona meni..."Jooooj, nemoj to imam ti ja doma Bibliju ...ne treba joj!". Niš..pokopim se ja ušima i vidim da mala ne čita pa odustanem od obrazovnog poklona. Vidim ja da meni prolaze dani u kretenskom opterećivanju vlastite glave, kao da nemam dosta tereta i bez toga, pa kao pravi balkanac odem u prvu zlatarnu i kupim maloj zlatne naušnice i psujući sebe samu obavim i taj "dan".
Eee...nije još kraj!
Drugi dan.....ponedjeljak ujutro.....zove njena mater na kavu pod pauzom. Ajde mislim si ja...nije mi običaj ali ionako nemam zakazanu stranku a parnicu ću nositi doma da se bolje usredotočim jer ovdje me telefoni i mobiteli izluđuju. Sjednemo ja i njena mater na kavu....nosi ona vrećicu eminentne mobitel kuće i pokazuje mi novi mobitel koji je kupila maloj. 1.300 kn....(mene u tom trenu udara grom, ali ne dam se smesti) i na brzinu posrčem tu kavu...platim ju i zakunem se isti čas da je to zadnja koju sam s njom popila!
Klinki od 10 godina kupiti mobitel od 1.300 kn a sama zarađuje jedva 3000!!! Došlo mi je da joj opalim šamar makar je skoro pa duplo starija ali to nije normalno! Vidim ja sada ulogu svih silnih uzvanika koji su razočarali poklonima jer nije stigao željeni mobitel.....E pa stvarno danas svatko odgaja djecu!
Izgleda da danas mnogi ni ne seru (pardon na izrazu) bez mobitela uz sebe! E takve ja zovem mobi(telcima) i mobi(telicama).
Ja bome niti hoću biti telica a niti dati da me drugi prave telicom! Ae!
Post je objavljen 16.10.2006. u 18:54 sati.