Marketing
Moj Brat, zvijezda moja...
Bila sam u subotu na Bratovom koncertu u Pauku!
Da bila! Imam filing da sam bila na U2, Prl Džemu, Morisiju, Piksisima i Stonsima skupa u najmanju ruku i da sam svima sestra!
Ponovno sam se osjetila mladom, bezbrižnom i praznoglavom, onakom kakva sam bila prije nekih desetak godina (kako to grdo zvuči) kada sam gotovo svaki vikend pohodila ovakve koncerte.
Ozbiljno, jako dobar osjećaj. Već drugi dan me drži.
Bila sam s Bunkom i Ivom iz SDP-a. Čekali smo pred vratima da nas Brat ušverca unutra. Onda oni pivicu a ja kolicu i čekamo i dalje. Predgrupa neka iz Istre, ne znam im ime... devet ih bilo na stejđu, ko Gustafi skoro, svirali su neki ska i dobro mi je legao.
Gledam malo ljude oko sebe. Uglavnom "punk akademija" kako ih Brat zove (op.a. napredne osnovnoškolke ili "zrele" srednjoškolke koje misle da su punkerice ako se obuku u crno, poderano, prljavo, nose majcu neke punk grupe, poderane najlonke uglavnom mrežaste, visoke starke obavezno i žvaljakaju se s frendicama u wc-u dok ja čekam red za piškanje), druge Osječanke i Osječani na studiju u metropoli, dosta njih u majcama Grupa tvog života... skoro sam se udavila od smijeha.
Brat bio prvo s nama i Mićom, frendom iz Rijeke koji je isto dosao na koncert i s jos dvojicom likova iz vojske.
Curice dolazile do njega po autogram, jadna im majka, dok sam ja grcala i opet se skoro udavila od smijeha.
Onda je počela svirka.
Iznenađenje!Zadnjih put sam ih uživo slušala prije oho-ho godina kad smo u publici bile Sara, ja i seka basiste, tako da sam ostala čist osupnuta - jako dobra svirka, super ritam, jako melodično i pjevno sve skupa, nije neka besmislena punk nabijačina nego baš fino sa smislom i porukom, kako bi i trebalo biti, bez imalo pretjerivanja i subjektivnosti.
Brat doduše i dalje neartikulirano pjeva, ne razmeš skoro ni jednu riječ, pa sam se opet srdila što me nije poslušao i uzeo neke instrukcije da to bude malo artikuliranije, ne mora baš biti Ivo Robić ali mora se razumjeti to što pjeva, štajaznam, moje skromno mišljenje, a ja nisam stručnjakinja.
Gledam ljude oko se i vidim da znaju sve riječi, nemreš ti to vjerovat, na stranici nema liriksa što znači da su ili kupili album ili redovito idu na koncerte!
Baš sam ostala osupnuta, ne znam šta da vam kažem.
Žao mi da ih ja nisam shvatila ozbiljnije i poslušala taj album više od jedanput.
Skakala sam ko blesava i vrištala i derala se, jeeee, bravoooo, tooooo! Uglavnom zato što ne znam tekstove, sram me bilo!
Iglice od bora, iglice od ježa - to mi najbolja pjesma tj. njezin refren, a pjeva se na Sweet home, Alabama! pa tko želi, neka proba.
Bunko i Iva su me ispod obrva pomalo gledali, nije me bilo briga. Totalni OKS iz nekih davnih dana, ne ovaj današnji u kojem puštaju narodnjake, fuj, fuj.
Falile mi Sara i Arena jako, jako, da malo skupa skačemo.
I žao mi bilo da se nisam malo prikladnije obukla. Ja se, budala, našminkala i sredila, kaoti, nisam bila u štiklama ko Iva, al dobro, bila sam lijepa i mirisna, posve neprikladno. Ajde, barem sam imala starke na nogama. Roze. To je bilo kul.
Bili smo definitivno najstariji tamo nakon Mileta iz Hladnog piva.
Al bas je bilo dobro. Vidite da sam jos pod dojmom.
Onda je brat u jednom trenutku između pjesama pozdravio SVOJU SEKU (baš tako je rekao) koja je vjerovala u njih i na početku i dolazila na koncerte dok nisu imali niti jednu pjesmu... Nije bio cuga, stvarno je to rekao. Tako nekako. Barem sam kroz suze to razabrala.
Prvo mi kanulo samo par suzica, onako šmrc, šmrc, a onda sam se rasplakala ko krava, ko da me pozdravio pred 100.000 ljudi na Wembleyu u direktnom prijenosu MTV-a, a ne u Pauku pred nekih sto-dvjesto ljudi...
Kupio me tim činom big time, nema šta, i nije žicao lovu, to mi je bilo malo čudno. Veli, ne treba, dobili smo lovu za nastup, srce sekino.
Nije nam se dalo ostati na Guzvi u 16ercu, oni su bili iza, već su me boljela leđa i noge
od hopsanja, ipak smo bili tamo od 9 do 1, a ono, iskreno, nisam tak dugo bila
na nekom ovakvom događaju već par godina.
Gužvu samionako slušala stoput. I nitko od njih mi nije brat.
Vratila sam se kući u krevet puna srca.
Nisam mogla zaspati do 4 sata, toliko me sve to taknulo.
Ne znam kako da vam to opišem da me skužite. Brat mi je stvarno Zvezda u tim krugovima. Mile, Hladno pivo, veli da su izvrsni.
Dallas im je objavio taj album, zove se Kolo spaja ljude i stoji u dućanu u Gundulićevoj pored Vesne Pisarović.
Kad sam to javila Bratu, rekao je da je to dan kad je propao pank!
Nevermind.
Ne mogu vam opisati koliko sam ponosna, ovo je samo bijedan pokušaj.
I znam da sam subjektivna i znam da to i nije neznamkakav uspjeh, ali meni je to jako puno jer se sjećam kako su počeli, kako sam im napisala tekst prve pjesme (Peeling Potatoes se zvala, jer su se onda još preseravali na engleskom, a znali su svega par riječi), vozila ih na probe, snimala na kazić, posudila lovu za gitaru (koju mi još nije vratio, hm, hm...), odlazila na nastupe po mjesnim zajednicama u Osijeku i okolnim krajevima... ma, šta da vam pričam, bilo je toga previše.
Ako nekoga baš zanima o kakvoj glazbi i ekipi pričam, neke pjesme možete čuti na njihovoj web-stranici.
Volim svoga brata jako, jako, najjače, ponosna sam na njega do neba i od subote u leksikone pod najbolju grupu pišem Njegovu grupu, nek se zna!
*****
Za one velikog srca:
pomoć za malog Karla, sve piše kod Tamelie, moje drugarice po savjesti!
Post je objavljen 16.10.2006. u 16:20 sati.