Najfascinantnija mi je pojava
nakon depresije
ono razdoblje sveopćeg luđačkog zadovoljstva
iako je to sasvim proturazumno
jer ništa nije onako kako treba biti,
po volji
ili barem
da odgovara
U takvom se stanju diže čaša svakom apsurdu
jer to je otkrivenje
smisao ipak ne postoji
napokon se dostigne ona mudračka smirenost
jer nikoga ne posjeduješ
niti tebe itko posjeduje
i samo želiš da se sve samo od sebe sredi
jer razum ti govori da ti nije po volji
iako nemaš pojma šta ti jest po volji
iako nemaš pojma šta je volja
napuštaš svaku inicijativu
smiješ se ka budala
ili kao svetac
sam si, umireš i netko ti treba,
nikoga nema
to tako ide
nemaš pojma zašto
i zašto se miriš time iako nema pravog objašnjenja
jer mrziš kad je nešto takvo jer je takvo
prihvaćaš svoju besmislenost
svoju osuđenost na samoću
znaš da postoji tvoj komplement
vrlo je blizu svakodnevno
ali nije te briga više
nije te briga
odustaješ od sebe
i smiješ se ka budala
Post je objavljen 16.10.2006. u 15:16 sati.