Marketing
moja mama pankerica :) (i apdejt- bob <3)
What to do...what to do....
Od dana prekjučerašnjeg, iliti od subote, kad je jokerlass kročila nogom u močvaru, njezin život se u bitstvu promijenio.
Naime, she has entered the vast unexplored world of punk. O da.
Ja želim biti pankerica.
Nije da mi se tolko ideologija sviđa. Nije da obožavam muziku. Mislim, okej je. Volim pank. Iliti volim clashovce.
Nego... imala bih ispriku.
Onak, normalno da ona ne uči, pa pankerica je! Normalno da je socijalno izopčena i da ima svoju grupicu uber-kul pankera s kojom tuče malu djecu i opija se i živi u komuni! Pa duh. Pankerica.
Nadalje, mogla bi oblačit šta god mi padne napamet bez briga dali paše, dal mi dobro stoji itd.
Mogla bi bez grižnje savjesti svako jutro radit frizuru pred ogledalom pol sata, jer duh, pankerica sam. 
End bisajds. Imam pank u krvi.
Mama mi je bila žestoka pankerica u svoje doba. O da. Ona me i navukla na clash.
I bila je onak među par ako ne i jedina pankerica u zagrebu, jer su tad (70ete) ljudi ti još bili u disko štihu, tek je počeo pank kod nas u 80ima.
I tako je ona imala krič-crvenog ježeka i nosila je sakoe i kravate od starog i tak.
Išla na tulume. Itd.
Pankeri su tak općenito nekak bezbrižni i samouvjereni i i i neznam...ne-depresivni. Već...borbeni. Imaju se držat za nešto. Za neku ideologiju. A ne ko svi mi ostali koji nisu strpani u nijednu sub-kulturu. Ljudi neznaju kak je meni teško. Nemam se za kaj držat. Bilo mi je puno lakše kad sam prolazila kroz sve one moguće faze. Hipi, rok, itd. Al sad! Niš! Sad sam obična :(
Oću bit pankerica.
I ak bi bila pankerica bi se odvažila pričati sa onim preslatkim jedinim pankerom u mojoj školi. 
Joj pankeri su mi tak slatki. Onak si obuče ful uske trapke ful ful uske i dole neke razderane tenisice ili neki dan je imo prefenomenalne marte, ovak su bile pofarbane sa crvenom bojom.
Te nogice su mi tak slatke XD.
Ko pilić 
.
APDEJTUŠA
ja volim boba dylana. jako.
Post je objavljen 16.10.2006. u 14:43 sati.