Jutros mi je moj curetak uletio u krevet i tražila je da je grlim i uz to me zvala ovako:
-Naja dođi,naja dođi ,naja dođi...
Izdrpala sam je od dragosti ... Naja je skraćenica od mog duuuugačkog imena.Nijedno dijete me nikada nije moglo zvati imenom već su ga uvijek kratili - najčešće kao naja...
To je uradila jutros , a popodne smo nakon šetnje, završili u trgovini - na odjelu igračaka.Oboje sad pokazuju zanimalnje za igračke - Ivan za plišane koje se glasaju ,a Marija za lutke i večeras ...
Uzela mi ruku i pokazuje na najgornju policu ! Ja pogledam,a ono bingo.Pravim se blesava i samo joj odvratim da nemam pojma šta oće i okrenem joj leđa.
Pokuša Mara ponovno,a ja isto odreagiram...
I onda nekon nekoliko trenutaka ,kaže mi suprug da je pogledam...
Uzela Mara kutiju plastičnu sa kockama i popela se na nju i pokušava dohvatit bingo koji košta kojih 35 kuna..Ja se opet napravim blesava pa uzmem kutiju i vratim je na svoje mjesto u policu uz komentar da takve kockice već imamo kući i da joj ne trebaju i reknem joj neka kaže šta joj treba pa ćemo vidit oćemo li to uzet ili ne!
E,onda se Mara naljutila ,uzela kutiju ponovno i popela se na nju uz riječi
- Oću to,oću to!!!
- Pa šta ne kažeš Marija...
Donili smo bingo doma i odma ga rastvorila i sve smo namistili za igrat - i čim je čula kako kuglice klapaju od plastiku - ostavila nas je da dalje igramo sami.
Ivan je kupio puzzle - velike šta se slažu na pod - cilo se veče igra sa njima i žabca koji krekeće kad mu stisneš tipku...Jučer je na papir jedno dvi ure slagao plastelin ,naravno uz prekide da ode na WC ili štogod pojede...ali se zabavio i bio je zaokupljen - radom.
Baba ga sinoć na telefon pitala oće doć u Metković - zavrtio je glavom da neće ?!
I tako...
Kad sam bila dijete imala sam prvog rođaka kojeg sam jako puno volila...Bio je od mene samo nekoliko mjeseci stariji .Još kad smo bili djeca roditelji su nas znali slat jedne do drugih po nekoliko dana,tako da smo imali pravu obiteljsku kominikaciju među nama djecom...Ali ja i on uvik smo se jako dobro razumili i bez puno riječi...srednju je upisao u Zagrebu - za policajca...
Rat ga je zatekao na službi u Splitu, pa je odlazio na terene ...Zadnji mu je bio Kruševo.21 godina.
Danas je 15 godina da ga nema među nama ... A sjećanje još uvijek živi... u srcu zavijek.
Post je objavljen 15.10.2006. u 22:40 sati.