Marketing
filozofija??!? whatever...
hm...
brijem nešto... a to nije dobro... ;)
ako je za sreću potrebno tako malo, zašto smo svi nesretni? (čast izuzecima)
nije da sam ja nekaj sad unhappy (makar bi moglo malo bolje), ali eto - jednostavno mi je došlo ovo pitanje u glavu...
dokazao sam si da mogu (ako hoću) nabaviti broj moba bilo koje trebe i to samo uz malo truda... ;))
dokazao sam si da mogu biti veseo i zanimljiv... ;)
dokazao sam si da mogu završiti razgovor sa ljepšim spolom sa njenom rečenicom - nazovi me!!
blablabla...
whatever... ;)
ali ipak ima nešto što me pomalo brine...
istina...
istina koju sam ja negdje u nekom kutku moje svijesti znao...
i onda su tu istinu danas izvukli iz mene... pročitali me...
jedna tamo gospođa... prijateljica... moja zamjenska mama u "gastrabajter" epizodi mog života...
i tako, iz čistog mira i dvije pive (valjda mi se to vidjelo u očima)... kaže ona meni (nekaj me opet zezala da kad se ženim! 
) da sam ja dosta njoj sličan i da upravo stoga imam problem...
da mene nitko nikada ne može imati 100%... mislila je naravno na ljepši spol... 
i bojim se da je to istina...
ma koliko bi ja htio neke stvari... ma koliko ja bio sposoban za neke stvari (ljubav, obitelj.... i sve ostale lijepe stvari u životu), ja sam takav... takvog duha... slobodan... i uvijek samo svoj...
i da ću imati velikih problema pronaći ljepšu polovicu... jer vi cure navodno želite 100% vlasništva... a ja nisam takav... kod mene nikad se ne može dobiti 100% mene... jer sam previše slobodan... da bi me to ubilo...
hm... brijem da je imala pravo... svako slovo...
ja nikad neću biti nečiji/nečije 100%...
to zaboravite sve vi trebice kaj me opsjedate na blogu i šire... 
da li je zbilja istina da vi cure hoćete 100%??????
meni to nikako neide u glavu...
jer ja od nikoga ne tražim da bude 100% moje (vlasništvo?)
Post je objavljen 15.10.2006. u 22:16 sati.